O nastanku jednog platna Stevana Čalića

• 1Ovo se svidja korisniku: jelkica7
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Želim da vam prenesem odlomak iz jednog seminarskog rada, koji je nastao za potrebe seminara studenata etnologije i antropologije. Glavni predmet tog rada je etnografski aspekt književnog dela Janka Veselinovića, u prvom redu Hajduk Stanka, dok se izvod koji ću vam preneti (naravno, sa dozvolom autorke koja je izrazila želju da ostane anonimna) odnosi na grupni portret, kompoziciju slike Stevana Ćalića, "Slava Podrinja".

O samom Stevanu Čaliću i njegovom stvaralaštvu videti tekst na [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]



"Svako ko je nekim povodom ili prigodom posetio Narodni muzej u Šapcu video je sliku Stevana Čalića 'Slava Podrinja'. Ta najveća slika koju čuva šabački muzej (390 cm x 250 cm ) nastala je slučajno. Učiteljskoj školi u Šapcu bila je potrebna zavesa za đačko pozorište, pa je direktor ove škole pozvao slikara i češkog đaka Stevana Čalića, Sremca po rođenju, a Šapčanina po duhu, i poverio mu da je izradi. Tako je započeo rad na slici koji je trajao više od tri godine.
Na prvobitnoj kompoziciji bio je Vuk Stefanović Karadžić; do njegovih nogu, s leve strane bio je slepi guslar Filip Višnjić, a s desne knez Ivo od Semberije. Posmatrajući sliku Stevan Čalić je zaključio da bi oko Vuka Karadžića trebalo da bude više osoba, jer je Podrinje dalo mnogo velikih ljudi, te je počeo da prerađuje prvobitnu kompoziciju i da dodaje portrete: Stojana Novakovića, Jovana Cvijića, Milorada Šapčanina, Vladimira Jovanovića, Laze K. Lazarevića, Janka Veselinovića i Branimira Ćosića.
Kada je 1937. godine Čalić završio sliku, dogovorio se sa direktorom učiteljske škole Dimitrijom Lazovićem da bi bilo šteta da ova kompozicija služi kao zavesa za đačko pozorište, pa je veliko platno dobilo ram i zauzelo mesto u internatu Učiteljske škole.
Danas je slika „Slava Podrinja“ vlasništvo šabačkog Narodnog muzeja, zahvaljujući naporima prvog direktora muzeja, profesora Đorđa Kostića. Bilo je to 1952. godine i do 1960. slika je stajala u učionici, đacima iza leđa. Kada je 1964. godine cela zgrada ustupljena muzeju, 'Slava Podrinja' dobila je mesto u holu, gde se i danas nalazi.

Ova slika simbolizuje kulturna stremljenja najznačajnije epohe Podrinja i ujedno predstavlja omaž formativnim idejama koje su položene u temelje srpske etnologije. Na prestolu antičkog hrama sedi Vuk Stefanović Karadžić, „čiji je veliki trud stvorio prve preduslove za formiranje etnologije kod nas“. Najbliži Vuku su Filip Višnjić koji sedi sa guslama i istoriograf, književnik i političar Stojan Novaković (stoji), koji „još 1872. godine podnosi predlog za osnivanje „Srpskog istorijsko-etnografskog muzeja“. Iza devojke u narodnoj nošnji sa buketom cveća u rukama, stoji Jovan Cvijić, čijim je „radom započelo etnološko i sociološko proučavanje Južnih Slovena i drugih balkanskih naroda, te ga (Jovana Cvijića) treba smatrati osnivačem srpske naučne etnologije i jednim od stubova balkanologije“. Iza njega stoji književnik Milorad Šapčanin. Idući prema prvom planu slike, u profilu je predstavljen Vladmir Jovanović. A najbliži posmatraču je književnik Laza K. Lazarević. Oslonjen na stub u zadnjem planu slike je pesnik Vladimir Stanimirović, dok Janko Veselinović odeven u narodnu nošnju pomaže mladom Branimiru Ćosiću da stupi na presto velikana."

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

eh, nikad nisam chula za tog slikara,ali mi se dopada ono sto sam procitala:) zaista je interesantno i inspirativno moze samo malo veca fotografija slike?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nažalost, ne mogu da nađem sliku u većem formatu. Jedva sam i ovu negde iskopala. Ukoliko je neko nađe, molim da je "okači" ovde.