Polemika o pravoslavnosti

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

jelkica7 ::Tako ih je bar istakao Valtrović, odlučivši se da, te iste 1886. godine, napiše malu raspravu Pravoslavnost u današnjem crkvenom živopisu. Započeo ju je ovako: "Ikona smrt cara Lazara, i zamišlju na njoj i predstavom te zamisli odgovara zahtevima nauke o lepome, odgovara svima zahtevima pravog umetničkog dela, Zamisao se pribrala na jedan čin u koji se sustiču istorija, narodno verovanje i crkva. Ona je uhvatila onaj čas koji spaja u se značajne promene u biću Lazarevom i koji tako u jedan mah iznosi potpuno onu sliku koju je sebi stvorio srpski narod o svom caru mučeniku. Time što je umetnik taj čas izabrao, koji sadrži potpunce narodnu ideju o caru Lazaru, odgovorio je pravilima estetike i posvedočio da oseća pravo umetnički".
Pozivajući se na to da je na putovanjima video "tolike crkvene živopise u Rusiji i ostaloj Evropi", želeo je da naglasi razliku između gledanja slike bez spreme i one sa znanjem - "crkvenjaci koji ikone paju i kandila pale, i poslužitelji, koji po galerijama i muzejima stražare po sobama, bili bi najveći znaoci, jer su im slike vazda pred očima". Osim toga, Valtrović ističe kao pogrešno shvatanje da se u ropskom precrtavanju grube stvarnosti sastoji umetnost - "slikarski rad ne sme za gledaoca biti ono što je mapa za učenje zemljopisa", umetnik nije ilustrator. "Nije čudo, kad pri ovakvim pojmovima - piše dalje Valtrović - neki Krstićevu ikonu smrt cara Lazara, razumeli nisu. Iznenadilo ih je što ne vide na njoj Turke, čadore, rasporenog Murata i sam čin Lazarevog pogubljenja... Krstićeva ikona smrt cara Lazara, nije htela da bude ilustracija, kao što sam napred naveo. Smrt Lazareva shvaćena je na njoj sa umetničkog, idealnog gledišta, a u duhu crkvenom.

Ovo je dokaz, za svakoga ko pokuša da misli svojom glavom, o (bez)vrednosti naručenih tumačenja umetničkih dela. Kada bismo autora zapitali da definiše "nauku o lepome", teško da bismo dobili adekvatan odgovor. Zapravo, nigde se nisu "sustekli" istorija, narodno verovanje i crkva, što svedoči o (bez)vrednosti ovakve kritike. I to može biti aktuelno samo za onoga ko pojma nema o suštinskim vrednostima.

Oprostite na ničim neizazvanom reagovanju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"Oprostila sam" tako što sam odgovor na ovaj post, izdvojila u zasebnu temu.

"Polemika o pravoslavnnosti", u kojoj su sa jedne strane učestvovali Maletić i Todorović, a Valtrović i Krstić s druge, bila je pre sukob klasicista i realista, i generacijski sukob, nego nekakva teološka rasprava. I jedni u drugi su se oslanjali na estetiku (nauku o lepom), samo što su zastupali različita mišljenja.

"Okosno teorijsko pitanje polemike bila je, u stvari, teza koja je od kraja XVIII zanimala čitav XIX vek: u kom odnosu stoje idealna lepota i lični umetnikov doživljaj prirode. Steva Todorović, pa i Maletić, ponavljaju Lesingovu klasičnu koncepciju lepote o opštem tipu i ublažavanju prirodnih izraza, držeći se u osnovi Lesingove krilatice: "Lepota je najviše opredeljenje u umetnosti." Nadaren i pronicljiv kao kritičar, Mihailo Valtrović ima drugojačije gledište. Umesto idealne lepote njega zanima autonomija umetnosti, sloboda slikareva u izrazu i sloboda u interpretaciji teme. Sa Valtrovićem u srpskoj kritici i umetnosti tema je prvi put degradirana, sa nje je skinut zlatni nimb i ona je sa svog visokog prestola sišla među druge ravnopravno značajne činioce slike.
Realizam se u Srbiji pojavio najpotpunije u kritici i teoriji Mihaila Valtrovića. "Pri umetničkom stvaranju", pisao je on, "slikar ili primi pobudu iz spoljnog sveta - od nečeg realnog - pa mu se u duhu izvorno začne misao, za koju posle traži odgovarajućeg oblika u realnom svetu. Stvaranje je duhovni rad, a ostvarenje biva u realnome." Sa ovakvim shvatanjima srpska likovna kritika našla se na najnaprednijem idejno-estetskom krilu naše umetnosti u tim godinama; iz ove polemike ona je izašla zrela, stručna, i idejno bogata - njeni prvi, početni koraci bili su pređeni."
Lazar Trifunović, Srpska likovna kritika

Nije mi namera da branim Valtrovićeva stanovišta, koja su davno prevaziđena, ali mi jeste namera da skrenem pažnju na to da on svakako nije bio bezvredan kritičar, koji pojma nije imao o "suštinskim vrednostima".

Bilo bi lepo da kolega tuzor objasni šta su to "suštinske vrednosti", i na koji način se njegova koncepcija tog pojma razlikuje od idealističkog shvatanja "nauke o lepome".

Što se opaske da i ja nemam pojma o "suštinskim vrednostima" tiče, mogu da kažem samo - hvala. Istorija, narodno verovanje i crkva, sustiču se kod nas neprekidno, i po sve nas veoma aktuelno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

jelkica7 ::Pri umetničkom stvaranju", pisao je on, "slikar ili primi pobudu iz spoljnog sveta - od nečeg realnog - pa mu se u duhu izvorno začne misao, za koju posle traži odgovarajućeg oblika u realnom svetu. Stvaranje je duhovni rad, a ostvarenje biva u realnome."
Prva citirana rečenica mi nije jasna. Kao da nedostaje drugo "ili". Ovako nema baš mnogo smisla.

jelkica7 ::Bilo bi lepo da kolega tuzor objasni šta su to "suštinske vrednosti", i na koji način se njegova koncepcija tog pojma razlikuje od idealističkog shvatanja "nauke o lepome".
Nemam nameru da ovde pravim popis "suštinskih vrednosti", ali koga interesuje bar nešto o tome, može pročitati na ovom mestu:
NEŠTO MALO O SUŠTINSKIM VREDNOSTIMA

jelkica7 ::Što se opaske da i ja nemam pojma o "suštinskim vrednostima" tiče, mogu da kažem samo - hvala. Istorija, narodno verovanje i crkva, sustiču se kod nas neprekidno, i po sve nas veoma aktuelno.
Takva opaska nije izrečena s moje strane. Pojam istorije smo takođe prilično "obradili" na pomenutom mestu. Mogao bih zaista bolje da objasnim nemogućnost susticanja "istorije, narodnog verovanja i crkve", ali zadržavam pravo da to učinim "u svom zabranu", nadajući se da mi neko neće spočitati nekakvo "kršenje" (ionako nejasnih) pravila foruma.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tuzore, žao mi je ako si izdvajanje ovog posta shvatio kao moju reakciju na nekakav tvoj prekršaj pravila foruma. Nema nikakvog prekršaja, post je izdvojen iz kviza jer mi se učinio kao osnova za potencijalno zanimljivu temu. Izdvojila sam ga kako bih mogla da ti odgovorim, u nadi da ćeš pobliže objasniti šta zameraš Valtroviću, Krstiću, kome god. Ali pošto želiš da se držiš svog domena Filosofije, ja tu ništa ne mogu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Niti sam (prvi put) izrekao opasku koja mi se pripisuje, niti sam (drugi put) izdvajanje posta shvatio kao reakciju na moguće kršenje pravila foruma sa moje strane.

Ono što sam napisao, odnosilo se na moguću obradu "susticanja" istorije, narodnog verovanja i crkve, odnosno nemogućnost takvog susticanja, što bi zahtevalo detaljniju analizu primenom (mahom) logičkih principa, i to "u mom domenu", kojom prilikom bi neko mogao da mi prebaci da kršim pravila foruma, zbog (nejasne) zabrane pojedinih tema.

Imao bih šta, van toga, da napišem o kritici Valtrovića, ali izgleda da je moja primedba, koja se odnosi na to da je citirana rečenica nejasna, prošla nezapaženo. Rečenica mi je nekako krnja, nedostaje joj to drugo "ili" koje objašnjava drugi vid ostvarenja sa aspekta "ideje začetnice".

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

tuzor ::... izgleda da je moja primedba, koja se odnosi na to da je citirana rečenica nejasna, prošla nezapaženo. Rečenica mi je nekako krnja, nedostaje joj to drugo "ili" koje objašnjava drugi vid ostvarenja sa aspekta "ideje začetnice".
Nije prošla nezapaženo, nego je naporno naći tu rečenicu u izvornom (podužem) tekstu, ja sam je otkucala u okviru Trifunovićevog citata, a on je drugi deo rečenice izostavio.

Evo sporne rečenice: "Pri umetničkom stvaranju slikar ili primi pobudu iz spoljnog sveta - od nečega realnoga - pa je u duhu svome preradi i usavrši, i tako spremi za ostvarenje, ili mu se u duhu izvorno začne misao, za koju posle traži odgovarajućeg oblika u realnom svetu."

Što se pripisane opaske tiče, nesporazum znači, izvinjavam se.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uz opasnost da još više zakomplikujem temu, moram da primetim da mi nije jasan predmet spora između slikara i njegovih kritičara. Da li je ovde bio posredi sukob između dve različite koncepcije reprezentacije, ili između reprezentacionizma i nereprezentacionizma u umetničkom stvaranju?

• 1Ovo se svidja korisniku: Sorelag
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Sorelag
Dva koncepta reprezentacije. Ova slika je bila povod za raspravu:



A predmet spora je bio taj da li je ona dostojna jednog pravoslavnog ikonostasa, odnosno da li krši kanone pravoslavne umetnosti. Sama rasprava nije mnogo zadirala u teološka pitanja, i vodila se uglavnom oko estetskih problema, mada se spuštala i na čaršijski nivo. Recimo, zamerali su Krstiću prikaz gole noge anđela, i erotski prizvuk odnosa između anđela i kneza Lazara. Što neobično podseća na ovu Karavađovu sliku i slične zamerke izrečene na njen račun:



Možemo ta dva koncepta okarakterisati kao neoklasicistički i romantičarsko-realistički (šta god to bilo ), kao tradicionalistički i moderni, mada su u odnosu na današnja shvatanja oba jednako zastarela. Ali nije zastarelo i pitanje šta su zapravo kanoni pravoslavne umetnosti i da li su neraskidivo vezani za umetnost srednjeg veka. A postavljanje tog pitanja je, čini mi se, nisam sigurna, ono što tuzor zamera Valtorviću (a kako mi se učinilo, i meni). Ali bolje da ja mnogo ne pretpostavljam.