|
Poslao: 20 Dec 2012 23:42
|
offline
- Boki X
- Ugledni građanin
- Pridružio: 29 Nov 2012
- Poruke: 370
|
- 14Ovo se svidja korisnicima: Neprimetna, Hibrid98Files, mcrule, ThePhilosopher, oblak, SlobaBgd, posebna, Dusan, jelkica7, KlinkaPalacinka, drgnk, Mila_90, strucnjak96, nancyjevtovic
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
Crteži u pećinama Lasko
Preistorijski crteži na krečnjačkim zidovima u pećinama Lasko u jugozapadnoj Francuskoj datiraju od pre 16000 godina, a slučajno su otkrivene tek 1940.godine. One su među najstarijim umetničkim delima. U okolnostima koje se danas čine neverovatno teškim, grupa ljudi smatrala je da je vredno truda naći način da u vizuelnom obliku prikažu svoje misli i iskustva.
Krik
Slika norveškog slikara Edvarda Munka naslikana 1893.godine u prvom planu prikazuje figuru u agoniji, pod crvenim i žutim svetlom zalaska sunca naslikanim usklađenim tankim linijama...
Njegova slika nazvana je "najbolnijim izrazom anksioznosti modernog sveta":lice poput kostura, očajanje boja, talasaste linije neba čine se kao da su spoljašnji znaci unutrašnjeg nemira.
Mlade plemkinje
Sliku "Las meninas" naslikao je 1656.godine Dijego Velaskez,ona je smeštena u ogromnoj, sumornoj prostoriji u kraljevskoj palati u Madridu i prikazuje petogodišnju princezu Margaretu koju opslužuju dve dvorkinje. Sam Velaskez, čiji se odraz vidi u ogledalu koje se nalazi na zidu,slika portret kralja i kraljice.Umetnik gleda u svoje modele i posmatrača,tako da je fokus kompozicije na prednjem delu slike.Ova slika je nazvana "najsmelijim slikarskim eksperimentom svih vremena" i ona slavi i analizira proces stvaranja slike.
Rađanje Adama
Od 1508.do 1512.Mikelanđelo je oslikavao tavanicu Sikstinske kapele u Vatikanu, freskom ogromnih razmera, na kojoj su predstavljeni prizori zasnovani na Starom zavetu iz Biblije. Centralni prizor stvaranja prikazuje Boga kako se ispružio da bi dao život i energiju Adamu koji je na zemlji - energiju koja se prenosi ispruženim prstom.Adam koji je smatran modelom renesansne lepote, leži na zemlji.Deo njegovog tela je primio energiju, a ostatak je inertan.Najveličanstveniji prikaz čina stvaranja.
Mrtvi Mara
Slika koju je Žak-Luj David naslikao između jula i oktobra 1793.godine u Parizu, u vreme vladavine terora tokom Francuske revolucije.Slika prikazuje revolucionara Žan-Pol Maraa kako leži u kadi prekrivenoj umrljanim čaršavima, sa fatalnim ubodom na levoj strani grudi.U ruci mu je pero za pisanje, a prevrnuti kovčeg mu služi umesto radnog stola. Kompozicija i svetlo asociraju na kasnorenesansnog Hrista skinutog sa krsta; figura podseća na klasične skulpture. Ali ovi efekti su upotrebljeni da bi se stvorila slika ovozemaljskog modernog heroja i mučenika.
Jedva sam pronašao ovaj podatak,maltretiranje do 101 i nazad: uvodni tekst je zasnovan na izdanju "Family Encyclopedia Of World History" iz 1996.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 21 Dec 2012 00:41
|
offline
- Neprimetna
- Legendarni građanin
- Pridružio: 04 Dec 2008
- Poruke: 4103
|
Da li se može pričati o slikama koje su izmenile svet a da se ne spomene Monna Lisa i Leonardo da Vinči?
Citat: Monna Lisa ili Đokonda je čuvena renesansna slika Leonarda da Vinčija. Izrađena je uljanom tehnikom na drvenoj ploči od topole. Predstavlja portret mlade firentinske dame, Lize del Đokondo. Portret Mona Lize je izložen u Muzeju Luvr u Parizu.
Đorđo Vazari autor biografije umetnika iz 16. veka, tvrdi se da je ovo portret Lize del Đokondo. Sam portret nije ni datiran ni potpisan. Vazari tvrdi da je Leonardo u godinama 1500-1506, po svom povratku u Firencu, naslikao portret Lize del Đokondo, treće supruge firentinskog trgovca svilom Frančeska del Đokonda. Takođe tvrdi da Leonardo ovaj portret nije završio ni posle 4 godine rada. Leonardo nije dao ovu nedovršenu sliku naručiocu, Frančesku del Đokondu, već ju je zadržao.
Mona Liza (Mona - skraćeno od Madona, u značenju žena).
Dimenzije slike su 76,8 × 53 cm, i po tome je slika malih dimenzija. Nastala je u periodu od 1503. do leta 1505.
Leonardo je upotrebio piramidalni raspored elemenata koji slici daje osećaj spokojstva. Njene grudi, vrat, lice i ruke su obasjane svetlošću istog intenziteta. Mona Liza sedi uspravljena sa položenim rukama i otuda rezervisana prema posmatraču. Njen pogled ostavlja iluziju neme komunikacije. Opšti utisak je da je prikazana misteriozna idealizovana žena, bliska i daleka u isto vreme.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 21 Dec 2012 01:15
|
offline
- Boki X
- Ugledni građanin
- Pridružio: 29 Nov 2012
- Poruke: 370
|
Neprimetna ::Da li se može pričati o slikama koje su izmenile svet a da se ne spomene Monna Lisa i Leonardo da Vinči?
Citat: Monna Lisa ili Đokonda je čuvena renesansna slika Leonarda da Vinčija. Izrađena je uljanom tehnikom na drvenoj ploči od topole. Predstavlja portret mlade firentinske dame, Lize del Đokondo. Portret Mona Lize je izložen u Muzeju Luvr u Parizu.
Đorđo Vazari autor biografije umetnika iz 16. veka, tvrdi se da je ovo portret Lize del Đokondo. Sam portret nije ni datiran ni potpisan. Vazari tvrdi da je Leonardo u godinama 1500-1506, po svom povratku u Firencu, naslikao portret Lize del Đokondo, treće supruge firentinskog trgovca svilom Frančeska del Đokonda. Takođe tvrdi da Leonardo ovaj portret nije završio ni posle 4 godine rada. Leonardo nije dao ovu nedovršenu sliku naručiocu, Frančesku del Đokondu, već ju je zadržao.
Mona Liza (Mona - skraćeno od Madona, u značenju žena).
Dimenzije slike su 76,8 × 53 cm, i po tome je slika malih dimenzija. Nastala je u periodu od 1503. do leta 1505.
Leonardo je upotrebio piramidalni raspored elemenata koji slici daje osećaj spokojstva. Njene grudi, vrat, lice i ruke su obasjane svetlošću istog intenziteta. Mona Liza sedi uspravljena sa položenim rukama i otuda rezervisana prema posmatraču. Njen pogled ostavlja iluziju neme komunikacije. Opšti utisak je da je prikazana misteriozna idealizovana žena, bliska i daleka u isto vreme.
Mona Liza (Madona Liza) naslikana prema trećoj ženi firentinskog bogataša po imenu Frančesko di Bartolome del Đokondo.Pošto je dasku grundirao s nekoliko slojeva, Leonardo je skicirao opštu kompozicionu strukturu slike,naslikao pozadinu, a potom pažljivo,sloj po sloj izgradio lice.Ovaj slikarski pristup je poznatiji kao lesiranje. Da ne davim dalje tehnikom, citiraću nemačkog filozofa Karla Jaspersa: "uklanja napetost između ličnosti i prirode, a takođe briše granicu između života i smrti".
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 23 Dec 2012 00:09
|
offline
- Boki X
- Ugledni građanin
- Pridružio: 29 Nov 2012
- Poruke: 370
|
Napisano: 21 Dec 2012 10:39
Gospođice iz Avinjona 1917.
Prvobitno se slika zvala "Bordel u Avinjonu". Najpre je planirao da naslika muškarce - klijente ovih javnih kuća.Platno je lišeno klasične perspektive i smatra se prvim obrascem moderne umetnosti.Lica obnaženih žena podsećaju na afričke maske i izgledaju kao da su razbijene na pojedine delove, a oblici tela su iskrivljeni.
"Jedno je videti, a nešto sasvim drugo - naslikati." Pikaso
Gernika 1937.
Glava bika u levom gornjem uglu slike nesumnjivo pripada Minotauru, koji oličava zlo i razaranje.Iako nema središnje mesto u kompoziciji on ipak pretenduje na glavni položaj.Jedino njegova figura ne izražava patnju, dok su sva ostala lica ožalošćena okrenuta ka njemu.U središtu kompozicije prikazani su žena koja beži, ranjeni konj i poginuli ratnik.U ruci palog je polomljeni mač, simbol poraza.Svetlost koja dopire iz električne svetiljke spokojna je i ujednačena - simbol nade.
Usred dana, 26.aprila 1937 ,u jeku građanskog rata u Španiji, bombarderi vazdušne legije "Kondor" uništili su grad Gerniku, istorijsku prestonicu Baskije. Pikaso je taj akt doživeo kao ličnu tragediju i stvorio jedno od svojih najemocionalnijih dela.
Dopuna: 21 Dec 2012 10:59
Impresija - rađanje sunca 1873.
Mone je ovo delo najpre nazvao "Marina", naslikano je 1873,a ne 1872. kako je Mone naznačio posle potpisa.Luka u Avru viđena u zoru, kroz maglu.
Ova slika se pojavila u katalogu prve izložbe Anonimnog društva umetnika slikara, zadružna grupa osnovana 1874.
Ova slika je nadahnula novinara i kritičara Luja Leroaa na izliv prezrivosti - izlagače je nazvao impresionistima, i oni su ga usvojili kao naziv svog pokreta. Pariski poslovni čovek Ernest Ošde je kupio ovu sliku, ali je prva izložba impresionista napravila gubitak.
Dopuna: 22 Dec 2012 21:45
Čas anatomije doktora Tulpa 1632.
Ovu sliku je naručilo Društvo amsterdamskih lekara.To je bilo prvo Rembrantovo iskustvo u žanru grupnih portreta. Narudžbina je bila retka,jer su javni časovi na leševima organizovani samo jednom godišnje.
Na slici je leš Adrijana Adrijansa, stanovnika Lajdena,obešenog u Amsterdamu 31.januara 1632.godine zbog krađe...Obdukciju vrši doktor Nikolas Tulp, prvi anatom Društva.
Ovu sliku možete i danas videti kao omot nekoliko knjiga iz medicine, velikih narodnih lekara štampanih kod nas ali i u inostranstvu.
Dopuna: 22 Dec 2012 22:56
Portret Arnolfinijevih,1434.
Verovalo se da je slikar prikazao trudnicu i vidovnjaka koji,gledajući u njen dlan,proriče sudbinu još nerođenog deteta...
Međutim, postoji sistem simbola koji dešifruje ovakvu sliku: sveća koja jedina gori u lusteru usred dana, jer svetlost prodire kroz prozor (božansko prisustvo),jabuka na prozoru (prvi greh), pas pored nogu domaćina (vernost) baš kao i obuća čiji smisao i namena postoje jedino u paru, voće na stolu (rajski vrt), kristalne brojanice na zidu (pobožnost i čistota), gest muškarca što desnom rukom daje zakletvu, poverenje s kojim žena pruža svoju ruku, drvena figura svete Margarite (nebeska zaštitnica trudnih žena).Sve sugeriše na ceremoniju sklapanja braka...
Figure dveju nepoznatih osoba u crvenom i plavom, koje su na slici neprimetne ali se jasno vidi njihov odraz u ogledalu - prisutne u svojstvu svedoka tokom obreda sklapanja braka.
Natpis iznad ogledala "Johannes de Eyck fuit hic" - ovde je bio Jan van Ajk,daje pretpostavku da je jedan od svedoka bio sam umetnik...
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Dec 2012 00:18
|
offline
- Boki X
- Ugledni građanin
- Pridružio: 29 Nov 2012
- Poruke: 370
|
Sveti Jeronim u ćeliji,1514.
gravira na bronzi
"Naš slab um ne može dostići potpuno savršenstvo u svim naukama, umetnostima, istini i mudrosti. To,doduše, ne znači da nam je mudrost u celini nedostupna. Ukoliko bismo hteli da učenjem izoštrimo naš um vežbajući se u tome, mogli bismo,koračajući pravim putem, tražiti, učiti da stičemo, prepoznavati i približavati se nekakvoj istini."
Albreht Direr
|
|
|
|
|
|
|
|
