Verovatno je velika većina vas već čula za poduhvat Sesilije Himenes u crkvi Božijeg milostrđa u Borhi, jer je njen rad na Internetu postao popularan koliko i Rik Estli. Postarija gospođa Himenes je uz dozvolu lokalnog sveštenika započela rad na restauraciji freske "Ecce Homo" Elijasa Garsije Martineza s kraja devetnaestog veka. I dok je Martinezu uzor za lik Hrista bila slika baroknog slikara Gvida Renija, gospođi Himenes uzor nije bila slika koju je trebalo da restauriše. Kao mogući uzori spominju se igračke majmuna, E.T, razne životinje, mutanti i monstrumi. Uostalom, koliko je odlutala od prvobitnog lika možete da procenite i sami.
Vickasti komentari i slike se šire Internetom, i doprinose sve većoj popularnosti Himenesove, ali i nesretne Martinezove freske, koja baš i ne spada u najviše domete istorije umetnosti. I dok jedni smatraju da je ovo umetnički skandal i da je načinjena neprocenjiva šteta, drugi delo restauratora amatera, pomalo ironično, vide kao autentični, mada incidentni, umetnički izraz našeg doba.
Ja sam negde između, ali će mi zaista biti žao kada freski vrate prvobitan izgled. Teši me činjenica da je instant popularnost Hrista Zveri, kako ga neki zovu, dobrano dokumentovana na Netu.
http://beastjesus.tumblr.com/
Citat:In a story last week, a writer for Artinfo seemed to be serious in referring to the work as "a masterpiece of contemporary surrealism" and perhaps "its own kind of metaphor for modern man." The art critic for the Guardian even smirkingly suggested that Gimenez be turned loose on "a couple works that actually matter" in an effort to get more people talking about art on such a global scale.
An artist herself, Gimenez has insisted she was acting with the permission of the town's priest, and reportedly is suffering now from anxiety attacks since her work became known. Though the original painting is not estimated to be of high value, local officials have pledged to bring the work back to its original condition or cover it with a photograph should the damage be too great.
http://www.latimes.com/entertainment/arts/culture/.....3759.story
Pitanje je da li je moguće da joj vrate prvobitan izgled. Prvo, sama freska je tehnološki loše odrađena čim je ovoliko propala za samo 100 godina, a drugo, mnogo je teško popravljati greške na slici čak i kad je u izradi, a kamoli ovako.
Da, čitam sada vesti i vidim da mi se potkrala greška, odnosno da sam bez veze pretpostavila da je slika rađena fresko tehnikom, samo zato što je u nekim člancima nazivaju freskom. Ovde spominju da je slika rađena uljanim bojama, i takođe, da nije s kraja 19. veka već iz 1910. godine. Iskreno, mrzi me da guglam koji izvor je u pravu, a i nije toliko važno za samu vest.
Koliko sam razumela, ako ništa drugo ne uspeju, planiraju da preko Hrista Zverka prelepe reprodukciju Martinezovoe slike, i na taj način tom delu zida vrate prvobitan izgled.
Kada su restauracije slika u pitanju, njih retko kada ne prate kontroverze i negativne ocene postignutih rezultata. To u suštini važi za bilo koju tehniku, s tim da su freske posebno osetljive i problematične. Ali u ovom slučaju negativni rezultati su toliko negativni da su postali super!
У оквиру Конзерваторско-рестаураторског атељеа Галерије Матице српске, дуже од шест деценија, посвећено се воде послови заштите и бриге о уметничким предметима из Галеријске колекције.
С обзиром на то да ови процеси често остају невидљиви очима јавности и сакривени иза презентације уметничких дела, данас у 19.00 сати биће одржано предавање "Када боја поново додирне слику" конзерваторке-рестаураторке ГМС мр Маријете Сидовски које говори о томе како посматрати уметничко дело из конзерваторско-рестаураторског угла.
Свако уметничко дело или артефакт има своје јединство ликовне форме, чије нарушавање може довести и до нарушеног континуитета читања уметничког дела.
Да ли уметничко дело коме је јединство ликовне форме нарушено уопште треба интегрирати или ретуширати и до које мере, је интригантна тема о којој се кроз историју до данас воде полемике.
Посматрајући уметничка дела из Сталне поставке Галерије Матице српске и уз кратке приче о ретушу посетиоци имају прилику да промислите о овим вечитим питањима конзерваторске струке, као и да сазнате више о њиховим траговима и манифестацијама на уметничким делима, напомињу из ове институције.
