|
Tekst je star, ali je aktuelan, s obzirom na to da se upravo navršava godinu dana od početka proslave godišnjice Pajinog rođenja.
Citat:Pompezno najavljena proslava stopedesetogodišnjice rođenja Paje Jovanovića, sa pohvalnim tekstovima u medijima, nagoveštava da je Država htela „nešto” od Paje Jovanovića. Iako je Ministarstvo kulture proglasilo 2009. godinu godinom Paje Jovanovića, jednog od najvećih srpskih slikara 19. i prve polovine 20. veka, stiče se utisak da je potencijal ovako zamišljenog kulturnog događaja ostao potpuno neiskorišćen – smatra istoričarka umetnosti Katarina Mitrović, član novoosnovane organizacije za umetnost i kulturu „Pogled”, koja je nedavno organizovala razgovor na ovu temu u beogradskom Centru za razvoj kulturnog razvitka.
„Ipak, rezultati neformalnog ispitivanja pokazuju da Godina Paje Jovanovića nije bitno uticala na bolje poznavanje umetničkog nasleđa koje je ostavio ovaj slikar, kao i da veliki broj građana uopšte ne zna ko je bio Paja Jovanović. Malo njih zna da je reč o srpskom slikaru, a još manje da je reč o autoru Seobe Srba ili Borbe petlova”, kaže Katarina Mitrović, kustoskinja Istorijskog muzeja Srbije.
...
Propust u obeležavanju godišnjice Paje Jovanovića, Nenad Makuljević vidi u činjenici da se niko nije setio da objavi autobiografiju ovog slikara.
„Reč je o veoma intrigantnom tekstu iz koga se vidi da je Paja Jovanović bio veliki erotoman. U autobiografiji slikar opisuje svoj model pa kaže: ’Obukao sam ga u arnautsko odelo, pravi Crnogorac’. Ali, možda nekom takav Paja ne odgovara.”
http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/Ne.....re.lt.html
U vezi sa ovom temom je i vest o konačnom objavljivanju prvog toma dugo iščekivane monografije: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/16/Kultura.....ovi%C4%87u
Tekst iz "Politike" svedoči i o stalnom problemu povređenih sujeta i oštro podeljenih stavova kod nas. Tome možemo pridodati i činjenicu da su tokom godine Paje Jovanovića objavljene čak dve monografije, jedna od strane privatnog izdavača, a druga od strane državnih institucija. Prva predstavlja zbirku "bajatih" tekstova, dok se na drugu monografiju čekalo i čekalo. Glavni autor najvećeg dela tekstova obe knjige je isti, a i reprodukcije su slične. Cene su takođe usklađene, i u skladu su sa "reprezentativnom opremom" knjiga. Uz malo saradnje i obostrane promišljenosti možda se moglo izbeći ovo dupliranje. Dve monografije na ovu skupoću, nije li malo mnogo? 
|
