Dostupan je za preuzimanje Serbian – GNU/Linuks operativni sistem na srpskom jeziku. Ideja za ime projekta nije nova jer postoji skoro šest godina, a potiče od jednog tada aktivnog Debian korisnika. Cilj je bio da se dobije stabilan operativni sistem koji će biti lokalizovan na srpski jezik. Za osnovu je korišćen Debian u svojoj stabilnoj verziji, sa KDE grafičkim okruženjem. Serbian dolazi podešen na ćiriličnu varijantu, a kroz sistemske postavke može biti odabrana i latinica, kao i ijekavica za obe varijante.
ISO slika koja je dostupna za preuzimanje je veličine 1.3 GB, a na njoj se pored uobičajenih programa koji dolaze uz KDE grafičko okruženje, nalaze i kancelarijski paket LibreOffice, video plejeri VLC i SMPlayer, kao i audio plejer Audacious. U odeljku gde su programi za internet, možete pronaći veb čitače Iceweasel i Chromium, kao i Skype. Od značajnijih programa, tu su još Guvcview i GIMP. Prednost u izboru softvera imali su prevedeni programi.
Ako želite da pomognete promociji, dostupni su i baneri za tu namenu.
Ako vam se dogodi nekakav problem u radu, ili nedostatak drajvera, sve savete i uputstva, koje možete naći na forumima, a koja važe za sadašnji stabilni Debian, slobodno možete upotrebiti da bi poboljšali Serbian.
Za više informacija i preuzimanje posetite Debian Srbija blog, stranicu posvećenu Serbianu i nalog na Sourceforge-u.
Upravo sam ga instlirao preko virtuelne mašine.
Što se tiče same instalacije, sve je isto kao i Debianu. Postoji grafički i tekstualni instaler. Prevod je dosta dobro urađen (ili barem mislim da je tako), zato sam i postavio nekoliko slikovnih prikaza tokom same instalacije, a i GRUB stvarno lepo izgleda.
U vezi imena Serbian, i to kada se Serbian piše na ćiriličnom pismu (namerno sam stavio podnaslov takav kakav jeste, jer ne znam iz kojih razloga vlada mišljenje da je srpsko pismo isključivo ćirilica, što je dosta česta zabluda) nisam baš siguran da je to najbolje rešenje, ali to više manje i nije toliko važno, bitno je kako on radi, i to kako će da "legne" Xfce, Mate, Lxde i FluxBox grafička okruženja. Ideja da ide odmah KDE kao jedino i samim tim primarno grafičko okruženje smatram da nije baš najbolje rešenje, samo iz razloga jer KDE već traži preko 1 gb RAM-a, a i nešto "jači" procesor. Npr. odmah se setim mog netbook-a sa solo Intel Atom procesorom koji radi na 1.6 Ghz, (RAM-a ima dovoljno za KDE, 2 gb DDR3) ali sa ovim procesorom KDE se vuče, probao sam već na nekoliko distribucija. KDE na slabijem hardveru jedino može prilično dobro da radi ali u kombinaciji sa OpenBox prozornim menadžerom (takođe isprobano na pomenutom parčetu hardvera).
Verovatno ću vremenom da postavim jedan video pregled GNU/Linuks Serbian distribucije.
да ли се зна који Дебијан је у питању, стабилна ики тестинг верзија?
Да ли је урађено икакво побољшање по питању локализације или је кориштено само оно што се већ налази у складишту дебиана, односно оно што долази са КДЕом?
По питању кориштења туђих писама у српском језику је већ потребно знати мало историје али на само Срба у данашњој Србији већ и оног дела који је у 19.ом веку насељаво територије под контролом Аустро-Угарске монархије.... Рецимо само да је психолошки, окупација Србије у Првом Светском рату престала кад су уклоњени последњи латинични натписи... Чак и на теритирији Аустро-Угарске знало се да је српско писмо ћирилица те им је зато забрањивано јавно кориштење исте већ је наметана латиница .
Елем, ово није тема о психолошкој потчињености и манипулацији људима па да не дуљим...
Биће штета ако аутор ове "дистрибуције" остане при простој замени тема и иконица уместо да окупи тим и почне са конкретним стварањем Српске дистрибуције..
Морам и ја да додам нешто апропо ћирилице, најме до краја двадесетих година прошлога века у Србији су искључиво сви натписи били ћирилични и једино званично писмо је било ћирлица. Србија користи ћирилицу пуних 10 векова тако да је то једино наше писмо, остало је због идеје југословенства наметано. Кратак период пре коначног прихватања ћирлице (негде у 10 веку), мало је кориштена римска латиница. Крај офа.
Иначе дистрибуција одлично изгледа и драго ми је што је неко коначно кренуо са једним оваквим пројектом и то баш на нашем писму. Видим да је кернел мало старији, тако да би лепо требла да ради и на старијим машинама, мада са овим кернелом неки новији системи могу да имају одређених проблема, конкретно код мене је био проблем са звуком на овом кернелу. Новији кернели су решили овај проблем. Как год, ако овај пројекат заживи не би било згорег да аутори убаце као једну од подразумеваних могућности и неко лакше окружење, типа МАТЕ, ЛКСДЕ ...
Gledajući repozitorijume u pitanju je Debian "Wheezy" 7.3.
KDE je nešto starije verzije, mada nije loš, 4.8.4 je u pitanju.
Za sada,
broker@brok:~$ uptime
17:55:33 up 4:52, 3 users, load average: 0,72, 0,43, 0,32
Nemam zamerki. Ali kratko je ovo vreme da bi se izvodili ozbiljni zaključci, bar dok ne bude uptajm najmanje 10-ak dana.
E.L.I.T.E. ::Samo da ne prođe i ovo kao cp6Linux...
To zavisi i od nas korisnika.
Dobra stvar u svemu što je neko konačno probio led i dobro je da se pojavila tipična ljudska osobina koja se zove sujeta, kod nekih pojedinaca. U ovom slučaju ova mana koju je svi imamo u većoj ili manjoj meri još na kraju može da bude i produktivna. To je taj srpski inat, e sad ću ja bolje i veće. Da tu vekovnu srpsku manu pretvorimo jednom u našu korist.
Mada stoji veliki znak pitanja, da li nešto dobro može da se rodi iz negativne emocije. Videćemo...
Kratak video prilog, prvi pogled na Serbian
Malo o samom sistemu. Ovo je klasičan Debian 7.3, a o njemu šta ima da se priča. Stamen, brz, postojan, jednostavan (sav je KISS) robustan operativni sistem. I veoma me raduje što je to baš Debian a baš nije Ubuntu.
Što se tiče samog prevoda, po meni on nije loše urađen, ali ja ne mogu o tome da pišem iz prostog razloga jer sam jako kratko koristio lokalizovan Debian i lokalizovan KDE (to je bilo onako usput po kojekakvim virtuelnim mašinama). Ovi koji mogu da daju neka poređenja kažu da su prsutni već samo postojeći prevodi KDE-a (a i sam autor navodi da je iskorstio već prevedene programe). Kako god, čak i da nije jedno slovo on preveo, svaka mu čast na trudu, i ne treba odmah to da bude glavna teme diskusija, e da li je, koliko je...
Btw, uspešno sam instalirao OpenBox prozorni menadžer, tako da KDE u kombinaciji sa OpenBoksom koristi oko 190 mb RAM-a, što je već sasvim prihvatljivo za gotovo sve računare.
Da tu vekovnu srpsku manu pretvorimo jednom u našu korist.
