Ručno podešavanje ili sve na tacni

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Verovatno neko od udevd pravila. Nažalost, njihova lokacija zavisi od distribucije do distribucije, tako da ćeš morati da pogledaš dokumentaciju distribucije. Sa čime sad eksperimentišeš? LFS, Gentoo ili Arch?

Btw, što se tiče dokumentacije:

Lokalna dokumentacija

man udev
man udevd
man udevadm

README se obično nalazi u /usr/share/doc.

Linkovi sa neta

https://wiki.archlinux.org/index.php/Udev
http://www.gentoo.org/doc/en/udev-guide.xml
http://wiki.debian.org/udev
http://reactivated.net/writing_udev_rules.html
http://www.enterprisenetworkingplanet.com/nethub/a.....h-udev.htm
http://www.debianhelp.co.uk/udev.htm
http://webpages.charter.net/decibelshelp/LinuxHelp_UDEVPrimer.html

• 2Ovo se svidja korisnicima: hazmaju, FarscapeFan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 21 Jan 2011 18:38

Eksperimentišem sa Gentoo linuxom. Predpostavljam da su pravila uredu jer ih koristim i za malo modifikovanu verziju (u kojoj sve radi) i za prilično modifikovanu (u kojoj ne radi). Pogledao sam linkove, ali nisam uspeo da nađem ništa što bi mi pomoglo.

Sad sam napravio diff konfiguracije koja radi i one koja ne radi pa menjam grupu po grupu. Javiću kad budem video šta je davilo udev

Dopuna: 21 Jan 2011 23:08

Ok... našao samšta sam zeznuo U nameri da izbacim sve što mi "ne treba", isključio sam i podršku za printk koja je očigledno potrebna za udev

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ja mislim da smo se (recimo mi linux korisnici , u nekom neprozivajućem smislu? ) navikli da klikćemo

i onda postane problem i kad je poželjno običan program sa ./configure ; make ; make install
dok je kernel kompikovaniji sam po sebi

međutim ssamo po sebi nije problem , jer da bi se koristilo za više funkcije
nije neophodno znati , sama sitna crevca
(ali je opet zanimljivo )

• 1Ovo se svidja korisniku: FarscapeFan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nije kernel toliko komplikovan... to je kao vožnja biciklom... desetak puta padneš, i onda više nemaš nikakvih problema... prosto ni ne razmišljaš više Meni jedino na živce ide vreme koje je potrebno da se sve iskompajlira Instaliram Gentoo već treći dan... trenutno se kompajlira Gnome i onda sam završio... konačno Nadam se da će raditi ultra brzo

• 8Ovo se svidja korisnicima: Tanatos, hazmaju, klodovik, Dr SiGn, FarscapeFan, Srki_82, rank, drummer
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Srki_82
Odgovoriću na tvoje prvo pitanje:

Da bi podesio sistem, tipa arch ili gentoo, treba ti mnogo vremena. Da li on bio binarni blob kao ubuntu ili neki štrumf od sistema tipa slax, nebitno je. Ako dižeš iz sorsa, jedina predost može biti bezbednost i ništa više budući da sam daješ parametre za kompajliraje programa i sam možeš da gasiš opcije u programu (koje ponekada mogu biti rizične po računar). rank pominje nove računare i samim tim se i slažem sa njim da svi žele noviji i brži sistem. Da bi ti zaista osetio ubrzanje između 64bit i 32bit sistema, onda ti treba poseban set programa poput ffmpeg-a i mplayera koji će po ceo dan da izrađuju video klipove ili Pro/Engineer sa modeliranim sklopom od 1500 delova. Takve stvari će da izmuče tvoj sistem do koske i tu svako ubrzanje ima smisla. AKo ti koristiš komp da gledaš filmove, puštaš muziku, malo kompajliraš i sl. moj savet ti je da batališ dizanje sistema iz sorsa (ako si baš mazohista i želiš da vidiš kako je to "zabavno", probaj OpenBSD ). Ja, recimo, smatram da je ubuntu jedan ogroman binarni blob i da razvojni tim konstantno pokušava da izmisli toplu vodu (blueman, unity i sl.) ali izgleda da im ide budući da nude sistem koji ima podršku za mnoge uređaje (podrška = 2 klika mišem i imaš drajver), relativno brz i jednostavan sistem, veliku bazu korisnika čime omogućavaju da se bagovi ispravljaju za nijansu (ili 15) bagovi utvrđuju i ispravljaju... napravili su sistem koji totalno služi korisniku i samo postavlja pitanja kako želiš "da ti svira".

Stallman ne gleda filmove na svom kompu i sluša 3 open source pesme (!?) zato što tvrdoglavo odbija da koristi neslobodne dodatke za Totem. Poštujem donekle slobodu i svu priču oko nje ali se postavlja pitanje da li ima smisla da sebe ograničavaš nekim konfiguracijama i sl. kao što Ričard ograničava sebe sa neslobodnim kodecima. Nemoj pogrešno da me razumeš ali ako je računar napravljen da nama služi, zašto bi mi trošili svoje vreme da njega služimo? Ja, recimo, i dalje uporno idem glavom kroz zid kada su neke stvari u pitanju (bluetooth protokolu, tebe gledam!) ali to je pitanje kompromisa. Rekao sam sebi da neću da se zavitlavam sa kompajliranjem sorsa i da neću da trošim svoj procesor na kompajliranje nekog tamo ofisa koji pokrećem 1x mesečno (i to greškom). Bolje da potrošim procesor na simultano irc ćaskanje, dizanje na ftp server i prevođenja ogg pesama u mp3 nego da se silujem sa kompajliranjem totema. Da znam, ja sam totalni hejter kada su te stvari u pitanju i zato i koristim Debian koji ima milion paketa i fenomenalni menadžer paketa koji ne greši + debian ima sigurnosni tim (nešto što arch, recimo, nema) što je neprocenjivo kada se desi neki sigurnosni propust koji treba brzo sanirati. Pročitao sam 1 dokument od 200 strana i obneviodeo sam od svega ali sam naučio da ga sređujem na brzaka i to taman toliko da me ne nervira . Neko voli da diže sors, neko voli da gura VBox po ceo dan, neko modelira u Pro/Enginerru dok treći prave torrent server i guraju rtorrent sa silnim proverama... Kontaš već

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

I mislio sam da je tako Zato i imam instaliran Debian na laptop, a u slobodno vreme se igram na VBoxu izvornim kodoima i sličnom stvarima... ko zna... možda za koju godinu izbacim neki patch koji će ući u Debian distribuciju i ponuditi neke nove stvari

• 3Ovo se svidja korisnicima: rank, drummer, Dr SiGn
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Znate šta. Reći ću vam nešto iz iskustva: mišljenja su kao zadnjice - svako ima jednu. Po meni je najbolje da u praksi vidiš šta ti odgovara ili ne. Možda će nekome nešto biti malo poboljšanje, ali već nekome drugome će to biti upravo ono što je tražio. Znači probaš, vidiš, pa tek onda komentarišeš.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Slazem se sa zadnjim komentarima koje su izneli Djura-san i Bocke. Podesvanje sistema mozda jeste nekome naporno ali nije nista starsno. Samo podesavanje Arch-a nije bas toliko zamorno, ali opet i da jeste nije problem ljudima koji ga koriste godinama, no nije to samo za Arch vec i za bilo koji drugi sistem.
Sto se tice bezbednosti tu se donekle slazem. Mnogi ljudi postave sistem na noge podese svojim potrebama a recimo iptables i ne vide. Cak i kada im das sve na tacni sa guarddog, ne zele se zamarati i podesavati. Dakle nije sve ni u timovima za podrsku. Mislim na ovo Debian ima Arch nema. Ne bih da ulazim u raspravu jer svako poredjenje sta jedan ili drugi ima ili nema vodi upravo na onu staru temu ciji je duzi
Naravno o bezbednosti se moze dosta govoriti tipa koji je bezbedniji i zasto, ali sam uveren da sam korisnik to odredjuje.
Dakle bar sto se tice bezbednosti, krajnji korisnik je taj koji svoj sistem moze napraviti najnebezbednijim na svetu ili obratno.

No da ne duzim vise, kao sto rekoh slazem sa sa komentarima iznad...... ma slazem se sa svim iznesenim ali vezano za temu ja sam ipak za kafu bez tacne

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

da ali dok se ne podigne recimo fajerwol
postoji prozor mogućnosti gde može da se desi napad

e sad da li je onda odgovarajuće par dana čitati o tome kako da se podigne fajervol

• 8Ovo se svidja korisnicima: klodovik, FarscapeFan, igorpan, hazmaju, Tanatos, Dr SiGn, djura-san, pedja93
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Veoma zanimljiva tema. Nadam se da nije kasno da se i ja ukljucim . Brzina samog instaliranog sistema (bez obzira koja distribucija je u pitanju) jeste samo jedna od karakteristika svakog sistema, ali to koliko je ona bitna, to je relativan pojam i direktno zavisi od posmatraca/korisnika. Tu su jos i responzivnost samog kernela, dopadljivost izgleda, kolicina dodatnog softvera koji ide uz osnovnu instalaciju, sigurnost...Moze se reci da ove nabrojane karakteristike cine osnovne razlike izmedju Linux distribucija. Ali, po mom misljenju najbitnija karakteristika Linux sistema (desktop ili server varijante) jeste stabilnost. Evo, licni primer...trenutno sam prinudjen da koristim laptop koji je po karakteristikama losiji od prosecnog telefona koji se danas koristi, ima 128mb sistemske memorije, ATI grafiku sa 8mb video memorije. Na njemu se vrti SliTaz linux koji sa pokrenutom Operom 11 zauzima nesto vise od 95mb. Brzina i opsti utisak u radu su prilicno zadovoljavajuci, ali daleko od normi koje su danas postavljene. Nema modernih desktop efekata, kompajliranje ume da potraje, ali za poslednjih nekoliko meseci koliko je sistem instaliran nije se desio ni jedan pad, zakucavanje iz cista mira, iznenadni restart. Sistem je stabilan kao prvog dana kada je instaliran iako je u medjuvremenu instalirano i deinstalirano dosta aplikacija (sta cu kad moram da istestiram sta mu najbolje "lezi"). Ono sto me je prvog dana kada sam dosao u kontakt sa Linux-om odusevilo i ono sto me je nateralo da ucim i razmisljam na malo drugaciji nacin jeste upravo ta stabilnost ...karakteristika koja krasi sve finalne verzije distribucija koje sam ikada probao. Licno nisam veliki ljubitelj GUI alata, vise sam za konzolni pristup u resavanju problema, ali moram priznati da su modernije distribucije dosta napredovale na tom planu. Vec ste pomenuli Ubuntu i stepen razvoja koji je dostigao. Sve je korisnicki orijentisano, GUI u prvom planu, ali tu je i dalje konzola ako zatreba. Za nekoga sve, za svakog po nesto. Ne vidim zasto bezati od lakseg resenja ako se na taj nacin i problem brze resava? Odredjeni procenat korisnika koji su zeljni znanja vremenom predje na neku tezu distribuciju (relativan pojam) gde su mogucnosti manipulacije onim sto zelimo i onim sto nam je potrebno na sistemu malo vece...mozemo podesiti sistem onako kako mi zelimo. Ali, priznacete da na taj nacin direktno uticemo i na stabilnost sistema. Ukoliko nesto zabrljamo i ne uradimo na pravi nacin, mogucnost nestabilnog rada je veca. Naravno, vremenom se sve to dotera na najvisi nivo koji je u tom trenutku srazmeran stepenu naseg znanja. Ipak, realno gledano procenat ubrzanja samog sistema koji smo dobili celom operacijom nije toliko vidljiv da bi obican korisnika Linux-a (koga zanima samo slusanje muzike, gledanje filmova, internet ili office) pozeleo da nauci vise i da sistem sredi od nule.