offline
- Anika Noni Rose
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 22 Maj 2012
- Poruke: 4
|
Uh...odakle da uopste pocnem? S obzirom da i novine citam od kraja, zapocecu tako i ovu pricu.
Proslo je skoro godinu dana od naseg raskida.Ja sa osecam odlicno. Sada. Tj. veceras.
Jutros sam naterala sebe da se istusiram (nakon trodnevnog boravka u trenerci) i izadjem na Sunce...siktala sam kao vampirusa, ali su ukucani bili veoma srecni povodom prekida moje hronicne depresije.Sta cu, moram na faks po potpise, a i da kupim neku siroku garderobu jer sam nabacila 5 kila jeduci svoje emocije.Napokon idem u sirinu !!! Ljubav me je ucinila vecim covekom i to mogu da vam dokazem po svom konfekcijskom broju.
Dok sam isprobavala garderobu u malenoj prostoriji sa ogromnim ogledalom , nisam mogla da izbegnem svoj odraz u ogledalu i ,,njeno" pitanje ,,Pa sta uradi od sebe crnjo?"...
Da budem iskrena, ja stvarno ne znam kako sam ja dospela do ovde. Hocu reci, ceo zivot sam bila ´laaaaadovina...Dok su moje drugarice davile o tome kako im treba decko, ili tumacile njihove postupke, ili tri sata blejale pred ormarom pricajuci o istom i prezivljavajuci ,,mental breakdown" neznajuci sta da obucu, ili histerisale oko nekih gluposti u vezi...ja sam se zabavljala u pravom smislu te reci.Sa svojim bivsim momcima sam se uvek super slagala i jos uvek je tako, imala sam dve veze koje su trajale po godinu, dve i prekinula sam ih jer bi mi jednostavno naisao period samovanja.Ti momci su zaista divni, normalni i zelim im svu srecu ovog sveta.
A onda je naisao on.
Desilo se to negde pocetkom maja...ili aprila? Jbg, lose stojim sa datumima.Nebitno uostalom...
Bio je to jedan od onih dana kada sam se dosadjivala na fejsu i ugledala crvenu zastavicu za ,,friend request" ...,,Opet neka baba ili perverzni daleki rodjak!" ,mislila sam u sebi dok je komp ucitavao njegovu sliku.Bila sam iznenadjena saznanjem da nije nijedno od navedenog i veoma zasmejana njegovom pojavom.
-Bio je to decko, godinu dana mladji od mene, za bubnjevima, bez majce, mrsav i sa brizljivo umocenom kosom u kilogram gela. Paljevina A kategorije.
Bio mi je vec tada simpatican, na neki bolestan nacin... i naravno, prihvatila sam ga za prijatelja. Nazovimo ga Zabac.
U to vreme bila sam u dugoj, ozbiljnoj vezi sa jednim kosarkasem i bilo nam je super. Drzao me je kao malo vode na dlanu,sex je bio fantastican,komunkacija...sve super.
Sa Zabom sam pocela da se dopisujem spontano, nekako smo se kapirali i ubrzo smo poceli da se vidjamo...Mozda je glupo, ali ja sam se zaljubila u njega na prvi pogled.Kada sam ga ugledala u svoj toj rulji ljudi kod Konja, imala sam utisak kao da smo se znali oduvek i da mi je trebalo samo par stoleca da stignem na taj nas sastanak.Volela sam sve kod njega...Njegov spor hod, njegov dubok , pomalo razrok pogled, otrcane romanticne fore u koje je znao da ne verujem, kosa (o Boze, znam),dupe k´o dve stisnute pesnice...Ali ljudi meni je on bio i sada jeste- savrsen.
itd...blablabla...ziveli su srecno dok on njoj nije trazio da raskine sa deckom.
Da. le boyfriend...znala sam da ne mogu da mu sutnem korpu iz neba pa u prepone, trebalo mi je malo vremena...ali mi je trebalo nesto cime cu ,,smiriti" zabca, pa sam ga slagala da sam to ucinila.
mozda je to bila greska?
To ...i sto sam se nekada salila da sam sa njim...ili da ga ostavljam zbog bivseg. :/ Ali ja imam bolestan smisao za humor...
Elem, par dana kasnije poceo je cudno da se ponasa.U pocetku nisam tome pridavala brigu...Onda me je jednog dana ispalio da se vidimo.Cekala sam ga 20 min kada je setio da se javi.Pocela je strasna letnja kisa i dok je on objasnjavao da je na probi ja sam razmisljala kako da reagujem...izabrala sam da izigravam histericnu povredjenu devojku, da ne bi to opet radio, a zatim se zaputila kod drugarice na kafu i suvu odecu.
Od tada je poceo da se ponasa kao skot prema meni.Jedva da se javljao.Rodjendan mi je cestitao samo preko fejsa.Sex nam ni pre toga nije bio narocito dobar, pa sam se za trenutak upitala da nisam napravila gresku...decka sam u medjuvremenu ostavila sa obrazlozenjem da sam se zaljubila u drugog.
A onda je dosao dan D.Raskinuo je samnom preko fejsa.Razlog br 1 bio je da je vide o neku moju stariju objavu mom bivsem i kako je pomislio da ga varam...razlog br 2 je bio da me ne voli, nije zaljubljen u mene niti je bio...razlog 3 da nema vremena za mene...itd u nedogled.Ja sam prvo plakala.Mnogo.Previse.
Onda sam se iznervirala sto sam dopustila da me povredi pa sam pocela da mu se svetim i da ga psihicki mucim- Princeza se zvanicno pretvorila u zabu.
Da skratim-bio je to gadan raskid.
Trebalo mi je jedno mesec dana da se sastavim.Ucila sam puno i davala ispite, bila na svadbi svog brata i upoznala par zanimljivih mladica.Bila na moru, blejala sa drustvom...I oporavila se kada sam jednog jutra ustala i shvatila da nisam mislila na njega i da nisam plakala.
Te iste veceri je nazvao i ja sam otisla u pm.
Stigla je poruka da se vidimo.Posto sam ja u to vreme plesala u svojoj sobi , trebalo mi je 2 sata da pogledam telefon.Bio je tu i propusten poziv, dva, tri...
Nisam znala ciji je to broj, stvarno nisam ni pomisljala da bi se on javio nakon svega.Kada je nazvao, pitala sam ko je a on je poceo da prica kako je bio pijan i da ustvari ne zeli da me vidi i da kao ima devojku.ja sam spustila slusalicu i napravila hari kiri.
A onda sam ga zvala cele noci i spustala slusalicu, da mu ne ostanem duzna za narusavanje mog dusevnog mira.
Ponekad bih mu posle toga pustila poruku.On se ponasao kao samouvereni kreten.Ne krivim ga, ima pravo, dala sam mu srce na tacni.
Onda sam prestala, pocela sam da vidjam druge momke, ali nisam zelela da se smuvam jer sam nekako verovala da smo mi jedno za drugo- koja pacenica a?
Tako je proslo par meseci tisine medju nama.Onda sam ga srela u gradu.Izbegla sam taj susret i pustila mu poruku iz zezanja...Tada mi je vec bilo svejedno.Poceli smo da se malo dopisujemo, a onda me je on pitao da li bi mi smetalo da se on udvara mojoj najboljoj drugarici...bila sam u soku, ali sam ostala u fazonu ,,ok.sta god" Ona ga je oduvala...bilo je jos svega i svacega...Kratim, kratim pricu....Umara me.
Opet zatisje.On se javlja i moli me i preklinje da dodjem uvece kod njega, jer je sam a Uskrs je .Ja odbijam naravno... Par dana potom, zavrsavam u njegovom stanu, pod uslovom da cemo samo da razgovaramo a onda ce moji prijatelji doci po mene da idemo na zurku.Ja postajem sigurna da ga volim, ali nisam vise spremna da ga pustim da me povredjuje.
Te veceri mi je milion puta izjavio ljubav, izvinjavao se itd...ali ja sam znala zasto me je zapravo zvao.Ostajem da prespavam, jer ipak nemam prevoz.Sve vreme sam svesna i nisam nimalo glupa ni naivna.I iako se smejem, pucam u sebi od bola jer me on nimalo ne ceni a kamoli voli.Ostajem pribrana.Planiram da napravim scenu ujutru kada mi bude rekao da je on sve umislio ili da je on nepopravljiv ili sta god od tog sranja....Mrzim kada sam u pravu. Opet pucam van njegovog domasaja i pustam mu poruku...Onako srcecepajucu, placem u busu...jedem burek kod trpkovica i idem da spavam.Nirvana.
Zatim raskrstam sa sobom da je kraj.On odgovara-ja ne citam poruke vise.Jedno vece se zeznem i procitam da zeli da se vidimo za prvi maj.Ponadam se-budala.Nazovem a on kaze da se samo salio...pa da je mislio ozbiljno,ali se salio i pocinje da opet...Spustam slusalicu...Par dana potom mu kazem da ga volim u poruci.Ne odgovara.Meni je dosta svega i pisem mu posle da menjam br i da tadasnji necu koristiti.Lazem.Treba mi ovaj br.Posle par dana, zove me neki meni nepoznat br.Pitam ko je-nema odgovora.Zovem-prekida.Mozda je on?
Umorna sam od svega.Volim ga, bez obzira na sve.BIla sam normalna a onda sam pocela da volim.Sa svojom ljubalju zivim kao sa tumorom-videcu da li ce se povuci.
NE ZNAM CEMU SVE TO? ZASTO MI SVE TO RADI?
UMORNA SAM...
|