offline
- akuci
- Legendarni građanin
- Pridružio: 11 Maj 2008
- Poruke: 2758
- Gde živiš: Novi Sad
|
Eto i mene ovde, gde nikad nisam mislio da cu zavrsiti. Svi traze devojke, jedini ja tugujem ovde izgleda. Moj slucaj se razlikuje od drugih verovatno. Ja nisam ovde da bi trazio pomoc kako da je vratim, da je napravim ljubobmornom ili nesto slicno. Ja sam ovde da porazgovaram sa ljudima dobre volje da mi pomognu da je zaboravim. Ne znam kako, smislite, samo mi nekako pomozite, bojim se suicidnih misli, ovo ne ide na dobro.
Naime, zajedno smo godinu dana vec, isto toliko se i znamo. Upoznali smo se preko FB slucajno, poslao sam joj zahtev jer sam video da dolazi na zurku neku, i eto. Poceli smo se dop, i drugi dan je vec planula prava vatrica i to je bilo to, kao sudjeni. Ona je 2 godina mladja od mene inace, i u pocetku je bila dosta povucena, ipak, bio sam joj prvi decko. Tu su njene drugarice mene pljuvale i bla bla, ali ona to nije ni primecivala. Imala je samo jednu pravu, za koju mi se cinilo da je okey. Sve je to lepo islo, vidjali smo se, ja sam joj se potpuno posvetio, i dusu i srce i telo sam joj dao, ceo zivot moj je bio njen. Imali smo obicaj da tepamo jedno drugom. Mogao sam celu zibrku objaviti koliko sam joj pesama napisao. Mislim da je bila najsrecnije devojka na svetu. Jednom recju oboje smo bili romanticari. Imali smo ista interesovanja, cak i strahove. Sve je islo savrseno. Jedina stvar koja je kvarila sve bila je ljubomora. Ja prevaren vec 101 put, a i ona izgleda u takvom drustvu, da su prevare uobicajene, oboje smo bili mnogo ljubomorni. Ne do te granice da gledamo FB i SMS-ove jedno drugom, ili da branimo da izlazimo, vec to musko iliti zesnko drustvo je smetalo i meni i njoj. Ja sam se zbog nje odrekao vecine drugarica, jednostavno sve bih uradio zbog nje, a za nju nisam bas siguran. Svadjali smo se, pa pomirili, nismo mogli jedno bez drugoga. Svakakve reci sam oprostio i ja njoj, a i ona meni. Sve je to fino islo do pre par nedelja, tu smo se bas gadno posvadjali, a i ja sam bio dosta nervozan, neispavan, a imao sam i nekih obaveza jos, pa sam u tom zaru joj rekao svasta bas. Oprostila je ona meni to, i sve je nastavilo koliko toliko normalno dalje, jednostavno je bilo neopisivo koliko ja nju volim... Sve do sinoc kad je puklo sve. Vec smo se dogovarali kako ce doci kod mene, iako sam ja vec bio svorc, toliko sam kredita trosio, pa sam uzeo mamin telefon, gde uvek ostane dosta besplatnih poruka neiskoristenih. I mi tu tako pricajuci, ona mene optuzujuci kako je ja zapostavljam, iako je znala da nemam vise novca za krd, poce pricati kako je upoznala nekog decka, kako je super, pazljiv, nezan bla bla, znaju se 3 dana, kao dala mu je broj, videce se uskoro, oni su se dog "da je ona njemu sestra, a on njoj brat". E ovde mi je puko film, zanemeo sam od muke prosto, dobro sto nisam porazbijao sve oko sebe. Posle par ostrijih poruka, nazvala je njega, kao da mu se zali kako ja snjom postupam i tu je on porucio kako on nevoli da raskida duge veze (Setio sam se odmah onog lika iz serija "Budva na pjenu od mora", koji je na jahti istu recenicu rekao, pokvareno, kako bi smirio decka one crne devojke, zabotavio sam kako se zove). Tu mi je prekipelo totalno, rekao sam joj svasta opet, da je treba biti sramota da mi to uradi posle godinu dana bla bla bla. I tako smo se mi svadjali do pola 4, ona je povremeno njega zvala, a meni su suze tako isle, da vise ukucani nisu znali kako da me smire, cime, jer nista nije uspevalo. Vristao sam od placa. Nisam mogao zamisliti jedan dan bez nje... U sta se to ona pretvorila, u zadnje vreme sam joj pustao nek ide i sa drugovima malo, da ne bude da je drzim u kavezu, iako sam jedva izdrzavao to. Od stidljive devojke do kucke za par dana............ I sad, kad sam se probudio, sve je prazno, nema poruke vise "Kuco, kako si mi pavao?", nema vise onih misli da je ona tu, da je sve drugo nebitno, svasta mi prolazi kroz glavu, bojim se samog sebe, bice mi zao porodice ako uradim neku glupost, pa sam mislio, ako ima neko, da zna dobro psihologiju, ili jednostavno da je raspolozen za diskusiju na ovu temu, bilo sta, da mi pomogne, nekako imam vise poverenja u ljude ovde nego u bilo kog prijatelja.
|
prema tome nemoj lupetati i pricati gluposti o suicidu nego izadji lepo na bazen,ili neko slicno mesto u tvom gradu i nadji neku drugu cupi koja ce ti skrenuti misli sa ove.
... Hehe šalim se...
