|
Nova sam ovde, nadam se da ce biti osoba koje ne mrzi da procitaju moj post i da ce mi vasi saveti pomoci da donesem ispravnu odluku.
Da pocnem,
Pre nego sto smo se smuvali jurio me je 2-3 meseca... Ja sam bila jako slaba ne njega i stidljiva kad je on u pitanju, sto inace nije karakteristicno za mene. Toliko se trudio oko mene da sam mislila da bi nam potencijalna veza bila i vise nego odlicna. Ali....
Ispostavilo se da nikad nije imao ozbiljniju vezu i da je jako neiskusan, cudan... Jednostavno nezreo i nije bio za vezu, a pored nekog ko deluje nezaintresovano i ja sam se tako ponasala i veza nije potrajala duze od mesec dana... Posle godinu dana opet se pomirimo, rekao mi je da bi da pokusamo jos jednom, da je dosta proslo i da od kad smo rask nije imao vezu duzu od nedelju dana. Pomirili smo se i to je trajalo mesec i po... Bilo je bolje nego prosli put ali ni upola kako bih ja zelela da bude, opet se nije dovoljno trudio.. i raskinuli smo zahvaljujuci njemu, sto je i sam priznao...
E sad dosao je trenutak kada me je posle 4 meseca opet iscimao da se pomirimo... Bili smo na nekom rodjendanu i odvojio me i svasta mi rekao...
On je inace hladan u smislu da ne pokazuje emocije lako, tacnije nikad nikom..i pravo je cudo kad se on otvori i kaze sve sto misli bez da razmislja o ponosu.
Rekao mi je da sam jedina devojka koju je imao i jedina za koju su njegovi roditelji znali i da ostale devojke ne racuna za vezu posto nisu bili ni 2 nedelje... da mu je tata rekao da je "kreten" sto je izgubio devojku poput mene.. da samo ja mogu da ga smirim i spustim na zemlju, da ga jedino ja ispunjavam i da sam drugacija od ostalih devojaka, da se promenio i da je shvatio da je on kriv sto smo prethodna dva puta raskinuli, da se nije dovoljno trudio bla bla..ja sam mu rekla da imam decka (i ako nisam imala-morala sam protiv sebe da idem) i on me je samo zagrlio i trazio da ga poljubim u obraz..uglavnom bio je iskren i previse se otvorio O.o i posle toga je nazalost isao na more 20 dana i tih 20 dana sam razmisljala bukvalno svako vece i nisam mogla da zaspim..prvi put da ovoliko razmisljam o nekome..ne znam sta da radim i da li da skupim hrabrosti, pozovem ga da se vidimo i popricamo i eventualno mu dam trecu sansu?
Imam neki osecaj da bi ovaj put bilo drugacije i da ne bi sve ono tek tako rekao...nije neko ko laze itd... znam da mu je stalo samo ne znam da li je moguce da se neko promeni?!
HVALA UNAPRED! 
|
