|
Pozdrav dobri ljudi.
Moja prica ide ovako:
Bio sam u vezi 4 god...Raskinuli smo, godinu dana posle toga mi je preminuo otac, sada zivim sam(dete razvedenih roditelja).
Srecom imam dobro placen posao, pa mi i ide nekako...ALI nemam dovoljno slobodnog vremena.
Posle raskida i oceve smrti imao sam jednu kratku 'vezu', i jednu avanturu na jedno vece...Toliko..
Sada, 2 god. posle oceve smrti, krece polako usamljenost da me jede iznutra(Da nemam psa, mozda bih prsao vec, ali idem ka tome).
Sa rodbinom ne zelim da imam bilo sta(da ih poznajete i vi bi isto mislili), ostao sam samo na jednoj drugarici sa kojom mogu otvoreno da pricam o svemu, i par drugara sa kojima ne mogu o tim stvarima da pricam.
Zeleo bih da nadjem devojku.
Kako?
Ne izlazim nigde, jer nemam sa kim, sa ovim drugarima se vidjam po kucama i stanovima, vecina njih je u slicnim situacijama, ali ne zele da se pokrenu, ili su vec zauzeti.(Tema za sebe...)
Na drustvenim mrezama NE UMEM.
Na poslu nemam kolege i koleginice.(solo sam u smeni.)
Znaci, drustveni zivot NULA.
Sta bi vi uradili na mom mestu?
Pritom ne smatram sebe ruznim, lepo zaradjujem, zivim sam, imam svoj auto, higijena mi na mestu, sve okej.
Komunikativan sam, i nemam problema da pricam sa zenskim osobama, ali ne znam zasto nemam srecu sa devojkama...
|
)
