|
Poslao: 26 Apr 2004 10:48
|
offline
- SAnja
- Google master
- Pridružio: 01 Okt 2003
- Poruke: 2383
- Gde živiš: Beograd
|
Nesto sam razmisljala na temu zrtvovanja u ljubavi. Interesujeme koliko su ljudi u jednoj ozbiljnoj vezi u kojoj ima obostrane ljubavi spremni da se zrtvuju za drugu stranu i gde je tu u sustini granica izmedju zrtve i gubljenja svog identiteta zarad toga da samo veza opstane. Kad je neko u ljubavi, da ne kazem mozda i opsesvino zaljubljen u nekoga moze da razazna i objektivno razmislja o sebi i tome da li to sto cini radi sebe, zbog veze ili samo zbog onoga sa kim je u vezi. Koliko bi se vi spustili ispod nekih svojih principa zarad opstanka veze i kako vidite ljude koji to cine. Interesuje me i da li granica uopste postoji i sta treba raditi kad se ta granica nesvesno predje.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 26 Apr 2004 12:44
|
offline
- Bojan
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 13 Nov 2003
- Poruke: 11059
- Gde živiš: Novi Sad
|
Zrtvovanja uvek mora biti kako s jedne tako i s druge strane. Ja bih rekao da tu nema granice. Mozemo se mi zrtvovati koliko hocemo ali ako ono bas ne ide da ne kazem nije nam sudbina onda dzabe sve, bar ja to tako shvatam. Uvek sam spreman da se zrtvujem cak ponekad i previse ali ako vidim da je sve to dzaba onda bolje svako na svoju stranu. Bolje pre nego kasnije, lakse je (bezbolnije). Uvek kontam da postoji neka sudbina. Ja sam se recimo razisao sa devojkom pre par dana ali desile su se neke stvari a bilo bi cudno da je sve to koincidencija vec je to sudbina (bar mislim) i onda rekao sve u k... i pravac kod nje i resili smo sve lepo i opet smo zajedno.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 26 Apr 2004 12:57
|
offline
- SAnja
- Google master
- Pridružio: 01 Okt 2003
- Poruke: 2383
- Gde živiš: Beograd
|
Citat:Uvek sam spreman da se zrtvujem cak ponekad i previse ali ako vidim da je sve to dzaba onda bolje svako na svoju stranu
E tu negde je i poenta mog pitanja, kako videti da je ponekad previse?! Hocu da kazem da su ponekad ljudi slepi u ljubavi, da svojim ocima ne mogu videti koliko se previse zrtvuju i da se granica presla, kako kad nekog volimo, da kazem previse volimo mozemo da znamo da smo presli granicu?!
Meni se par puta desilo da sam bila mnogo zaljubljena, cak i previse, i kad su mi svi govorili da vise to nisam ja i da me ne mogu prepoznati koliko se spustam ispod nekih principa ja jednostavno nisam to mogla da uvidim, tek kasnije, ali onda je bilo mnogo kasno i nazalost mnogo bolno. Pa eto, sad me interesuje, cisto iz preventive, kako da znam gde je granica.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 26 Apr 2004 13:51
|
offline
- Peca
- Glavni Administrator
- Predrag Damnjanović
- SysAdmin i programer
- Pridružio: 17 Apr 2003
- Poruke: 23211
- Gde živiš: Niš
|
kada ljubav preraste u bol - onda je previse...
znam, tada je vec kasno, jer smo tada vec zarobljeni u vrtlogu ljubavnog bola...
u principu, ako stvarno volite - tesko je preseci, tako da nemate izbora nego da se prepustite vrtlogu, dok vrtlog sam ne presusi.
ponavljam - ako stvarno volite !
lako je preseci ako niste svim srcem voleli.
ali ako jeste...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 26 Apr 2004 15:07
|
offline
- Goran
- Prof.Mr.Dr.Sci. Traumatologije
- Pridružio: 05 Maj 2003
- Poruke: 9977
- Gde živiš: Singidunum
|
Naravno da tu granicu čovek zaljubljen do bola nemože da vidi jer kao prvo ne želi da je vidi jer se plaši bola koji ostaje gubitkom voljene osobe a kao drugo sve bi učinio da ta ljubav opstane.
Sa druge strane ima ljudi koji je i jasno vide ali jednostavno su toliko labilni da se ne mogu pomiriti sa tim i iznova se još više ponižavaju sve dok ne budu ostavljeni.
Šta je tu poenta, to zavisi od osobe do osobe, onog momenta kad shvatiš da je prešlo sve moguće granice ustupaka i gaženje svojeg identiteta i kad samog sebe više ne prepoznaješ a kamoli društvo odnosno okolina koja je davno prestala da te poštuje zbog toga, jednostavno prekineš i okreneš se novom životu i novijoj ljubavi.
U zavisnosti od jačine ličnosti ili karaktera ovakve stvari se prekidaju mnogo ranije pa su sa tim i manje posledice.
Inače ovo je sindrom tinejdžera koji još nemaju totalno izgrađenu svoju ličnost pa se takve gluposti po malo tolerišu dok kod odraslih i zrelih osoba jednostavno ne bi smelo biti.
Lično ja sam i pravio pomalo gluposti kao tinejdžer i gazio po sebi jer sam voleo više osobu sa kojom sam bio nego sebe, al od tada nikad više.
Slažem se da određene ljubavi zaslužuju takve "ustupke" i postoji momenat za te stvari ali ne treba nikako preterivati.
Sa druge strane osoba koja gleda kako joj voljena osoba pati i ponižava se zarad zajedničke ljubavi ne zaslužuje takvu ljubav i gadim se na pomisao da postoje takvi ljudi. Čemu to, kakvo je to razmišljanje kad moraš da "klekneš" da "moliš" za ljubav koje očigledno nema dok je došlo do toga!?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 26 Apr 2004 16:29
|
offline
- Peca
- Glavni Administrator
- Predrag Damnjanović
- SysAdmin i programer
- Pridružio: 17 Apr 2003
- Poruke: 23211
- Gde živiš: Niš
|
ali... sa druge strane, neki odu u drugu krajnost, pa nece da se pomire zbog svog ponosa...
treba imati uvek meru...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 26 Apr 2004 19:47
|
offline
- Vodolija
- Legendarni građanin
- Pridružio: 24 Feb 2004
- Poruke: 3013
|
Kada uvidis da si presla granicu?Kada ih spustis sa pijedestala na koga si ih postavila i zato se previse zaljubila, pretpostavljam.Previse ih idealizujes.
To nije prava ljubav, kada gubis sebe, sve to sama kreiras u svojoj glavi.
Kako znati ubuduce?
Taj bol te nauci necemu.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 26 Apr 2004 20:33
|
offline
- Pridružio: 20 Apr 2003
- Poruke: 2091
- Gde živiš: Novi Sad
|
hmmmm granica... znas kako... uvek si ti ta koja je nevidi... a svi ostali oko tebe je vide...
kad nekog volis (faza zaljubljenosti) nista ne vidis... i nista ne primecujes... i sve ti je OK...
e sad ako prezivis tu fazu... i to evoluira u ljubav... tu se onda pomalo vraca mozak u funkciju (srecom).... i tada pocinjes da primecujes.... svakim danom sve vise.... a sta ce da "ispliva" od toga apsolutno zavisi od tebe i od nacina na koji sagledavas stvari.
meni je daeko bitnije naci nekog sa kim mogu da delim svakodnevni zivot, nego da "padam" u neku ljubavnu euforiju... jer treba ziveti sa tom osobom kad zaljubljenost prodje...
e sad.. ja sam svoju srodnu dusu nasao :-)... sto i tebi zelim
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 26 Apr 2004 22:03
|
offline
- Puky
- Scottish rebel
- Pridružio: 18 Apr 2003
- Poruke: 5815
- Gde živiš: u Zmajevom gnjezdu
|
Kako mislis granica?
U principu ne poznajem granice i spreman sam da je predjem u bilo koje doba dana i noci zarad bilo koga... a da ne spomenem ljubljenu osobu.
Da li gubim identitet? Da... Na zalost ali sa druge strane i Ne.
Jednostano tako je kako jeste. Jedna divna osoba (naravno) je usla u moj svet i (licno mene) je poprilicno smirila i otvorila neke vidike koje ranije nisam hteo da diram jer nisam imao drugog izbora (tj. nju).
Ako imas drustvo koje ne razume sve tvoje probleme i odlucis se za neku solo akciju sa ljubljenom osobom, vraski te zestoko napadnu kao da je ona kriva sto se vise ne vidjas sa drustvom. A u stvari su se i oni isto tako ponasali. Zasto je to tako? Zasto ne postoji neki prag tolerancije i "opustenog lanca" ??? Da li drustvo misli da su te izgubili cim se ne vidjas tako cesto sa njima ???
Koliko nisko mogu da se spustim ispod mog principa ??? Ne znam ali ne volim da me testiraju ... a prosao sam nekoliko testova koji na srecu nisu bili bolni.
Seko, zamolio bih te da ne donosis prebrzo neke zakljucke i da trazis smisao tamo gde ne postoji, jer ces skroz na drugu stranu izaci i ... neces nista pametno uraditi. Veruj mi.
Bolje pusti malo da se situacija smiri pa polako ponovo. Boli. Znam... kao i sve na ovom f***** svetu.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 26 Apr 2004 23:19
|
offline
- SAnja
- Google master
- Pridružio: 01 Okt 2003
- Poruke: 2383
- Gde živiš: Beograd
|
Au ljudi! Pogresno ste me shvatili! Moja veza je super sa Vladom, ima problema ali to su uglavnom problemi zato sto je trenutno toliko daleko nije to toliko veliki problem i neresiv, uostalom pomirenja su uvek slatka  Nego sam ja nesto tako danas razmisljala o tome i zato sam postavila ovu temu!!!! JuJu, pu-pu da ne cuje zlo, meni je super sa Vladom!
A sad svima da odgovorim....
@Goran
Citat:Slažem se da određene ljubavi zaslužuju takve "ustupke" i postoji momenat za te stvari ali ne treba nikako preterivati
A koje su to odredjene ljubavi?! Mislim kako moze neko da zna jeste ili nije ta ljubav ona za koju treba ciniti ustupke?
@drax
tvoj odgovor mi se najvise svideo od svih ostali su nesto prosipali iz supljeg u praznog, a iz tvog odgovora se vidi da si skroz zreo sto se tice ljubavi, umes da volis, das i primis! lep odgovor, prijatno si me iznenadio
@peca
pazi nisam ja pricala o ljubavi koja prerasta u bol, nego kad su dvoje u vezi i sad koliko neko treba da se spusta ispod principa, mislim koliko je zdravo to ciniti da ne postane bol...
@bata
batice, ne brini, jesam ispala idiot u nekim stvarima al dvaput da se opecem na istu glupost nema sanse! Meni su prijatelji ZAKON! Veci deo njih me poznaju od malih nogu i znaju ko sam sta sam i kakva sam, imam ogromno poverenje u njih kao i oni u mene i njih nikad ne bih zapostavila zbog decka, jer decko dodje i ode a oni su ti koji ostaju za ceo zivot! Licno moje drustvo je ogromno i ima nas na hiljadu strana ali jednom nedeljno se svi sami okupimo, bez momaka i devojaka i to je tradicija vec godinama, to je za mene svetinja. Ono sto sam ja bila navela je samo primer, cisto sam pitala, da vidim kako vi reagujete u ljubavnim vodama, sta je za vas spustanje, sta je dopustivo a sta ne, ali izgleda ste me svi pogresno razumeli....
|
|
|
|
|
|
