|
Elem... primetio sam jednu devojku u jednoj fabrici, u jednoj maloj sredini gde sam povremeno išao da radim, uBosni, (jeste muslimanske je vere, i boli me pa**a, nisam sovinista)
Primetio sam je zbog njegog stidnog smeškanja i njenih koleginica koje su je počele ćuškati kad prolazim. Prva pomisao, simpatican sam joj? Tamo joj nisam mogao prici, drugačija je to sredina...
S obzorom da je izBosne a ja iz NS i ne idem vise tamo cesto uspeo sam da ostvarim kontakt sa njom, preko fb. Prvo sam se izleteo, bio mnogo direktan i njeni odgovori su bili u skladu sa time, nije zainteresovana, ali ipak na neki moj komentar tipa svidja mi se tvoj osmeh ona je kacila (na svoj fb) onu Tošetovu pesmu volim osmijeh tvoj, (opet ja to shvatio kako meni godi, svidjam joj se mozda ipak?) pa zatisje... pa odlucim nedavno da joj preko kolega posaljem one milka srce praline, svidelo joj se i to, znam da se i postidela (imam "špijuna"  ), a ako me nije slagala sad svi znaju tamo jer ih nije prikrivala i posle toga opet počeli pisati, pisati i to je čini mi se bila sasvim pristojna i simpatična komunikacija sa zadirkivanjima, dvosmislenim zapazanjima, komplimentima. Verovatno je vazno da napomenem da sam uvek ja zapocinjao komunikaciju, i nije mi bilo drago zbog toga. Međutim domah sam batalio naravno ono kako sam poceo, da budem direktan, oterao bih je sigurno. Teme razne, od njenog posla, izlazaka, muzike... opusteno sve uz stalno :p i  itd...
Svidele su joj se i pesme sto sam joj indirektno upucivao za laku noc, jer iz svake je mogla sebe da prepozna... ćaskali o tome koliko bi zeleli oboje da nadjemo nekoga "za koga vredi ziveti", i, i, i da ne duzim sada mnogo u prepricavanju... preksinoc joj se samo javim reko da pozelim laku noc, odgovori ona "Bas sam mislila da se javim,al bojim se da ces naviknuti na ovo dopisivanje// Meni nije nikad mnogo druziti se sa nekim, Samo mozda ja kad nekad ne budem mogla "nikako" " mada opet preletimo preko toga uz druge teme i o tome ...
sve bilo ok da odjednom nije napisala
"Zato sam ti napisala maloprije da se bojim da se ne naviknes dopisivanje ,na mene 🙂 jer znam kako je ruzno,a ne bih voljela nekoga povrijediti ,da neko prolazi kroz nesto takvo zbog mene prvenstveno.
 mladja je od mene, solidno, ali ljudi moji, da vi znate kako lako i koliko brzo mi se pod kožu uvukla ja to ni za jednu ne pamtim do sada?
Kako bi vi protumacili tu poruku, boji se da se ne naviknem na nju, ne bi da me izneveri, sta? a ja se navikao na nju da ne izbija iz glave p.s. pokusacu da se smirim narednih dana, da je ne "davim" ali ne znam da li ce mi se sama javiti. oprostite zbog km pisanja, odlepio sam totalno. 
|
, zadirkivao je, i kada je stigla kuci jos smo pisali, do 7 ujutru... njena poruka pred spavanje je bila
