|
LAMENT
- Vokal: Ivica Lauš
Posveceno Marku Vukašinovicu (1977-1995)
Još uvek ja secam se tih, godina lutasmo bezbrižno mi
Pod zvezdama iz sazvežda naše mladosti
I secam se osmeha tvog, ociju tugu što odaše ti
I tvojih reci pred put bez povratka:
'Drugovi, odlazim, dobro pamtite ovo što recicu sad,
život je kao predivan san, brzo se prekine'
Novembar, iznad nas kišni oblaci sazvežda prekrili
Necujno, jedna zvezda je svoj kratak san odsanjala...
Sve bajke sad daleke su
Svi snovi prazni sad postali su
Neka tišina se davno uvukla u nas
I možda nas gledaš sad ti
Možda se smeješ sa zvezdama svim
Vidim ti oci - zvezdani sjaj bez granica
Bili smo drugovi, iste snove smo bezbrižno sanjali
Leteli na krilima vecnosti do sazveždja
Slutili nismo mi da ceš vecno u sazveždju ostati
Neka te naše zvezde sad cuvaju tu umesto nas
Vecni sjaj nek dosegne sve delove svemira
Jedan tren nek zastane sve
Do sazveždja sada mladosti jedne nek cuje se glas:
'Molim te sacuvaj mesto za nas'...
mnogo, ali mnogo jaka pesma... ostavila je neverovatan utisak na mene...
imajuci u vidu da je radjena za prerano preminulog druga/kolegu to joj daje jos jaci ton. zamisljajuci, tokom citave pesme sam se jezio... mogu slobodno da kazem da bolju pesmu nisam cuo...
moje preporuke za slusanje uz reci...
|
