Neznam da li je ova tema vec bila,al treba mi text pesme "Otkucaji" od Marcela.Ako neko ima nek je ostavi ovde please... MiB edit: Editovao i prebacio u lyrics
[1.strofa (Marchelo)]:
‘Ajde, najzad, skontaj sve
konto je da ne kontas klosare,
preko glave sranje doslo je, dosta je:
veza ocaj je, znas to, zar ne?
Neko mora da tornja se!
Stvarno stalno pijemo poraze,
i to je tako kad ljudi smore se,
vidim oblake, a kazem “Sve oke!”
…al’ zipa: ja nisam tvoja piksla,
treba ti tudja kita, ne jebem da te titram,
-plus, nemas muda da mi priznas da
ti si ta koja ne pravi flow,
ti si ta koja preti da je gotovo,
ti si ta koja zivi dokono, pa bi okolo
da pravi lom po svom, ponovo. K’o olovom
pucas lazima- kazi bar: “Trazim kar, masis stvar!”
Mi smo lazni par, gasis nas, gazis bas,
al’ osecas da nismo promasaj- jer,
samo ja pratim otkucaj!
Ne znas nikog ko te tao zna!
U stvari si samo prosek, u tripu da si riba-zmaj!
Ma daaaj…
[Pred-refren (Wikluh Sky)]:
Vise ne govoris.
U stanju si da me sutnes, hoces da odmoris,
neko drugi te vuce- sta su nasi odnosi?
Kazes, tesko mozes jos uvek da me podnosis, da odlazis…
[Refren (Wikluh Sky)]:
Sve mi se cini da se grdno varas,
jer vec sledeceg momenta, ti si tu!
Batali poruke, spike izmedju redova!
Zelimo se k’o prvi put…
Slusam tvoga srca otkucaje,
nema niko ko me tol’ko zna, jer
tebi pripadam, ti otvoris me,
tebi pripadam, ne reci mi ne!
U slucaju prekomernih problema klinka se klinkom izbija Hehe, pa da
[2.strofa (Marchelo)]:
I posle svega, jebiga, hodam tom istom stazom:
Marchelo de Facto- ziljavih picki degustator…
Tom trasom zaknjav’o odavno,
glavno da stalno sam s ravom,
i to ti je tako, moj bato, jerbo ne mogu s pravom…
E, pa, izvin’te me, teta-tasto, ja sam za stvarno!
I doselio bih se za stalno, al’ vam se cerka hefta na kvarno,
pa sam post’o kurajber, los frajer: sta god da je riba
mastala,
gurnem triput, isprskam, odem kuci srecan- masala,
masala!
Isto mi se vatala Hale Beri ili ona bangava s vasara:
Glava- svastara, kita- svastoed smuckam kao Nigrutin
sataras!
Al’ nece biti raskida, ti isti si skot k’o i ja,
pa dzabe treskas vratima, jer- eto te nazad, za da-dva…
Pruzi maskimum
{prica}
zivotna sansa je poput sibice
samo se 1 moze iskoristiti
pa ti gledaj kako ces da zapalis
je, je, fast flowz
marcelo de fakto
{marcelo}:
dodaj tu fajku majku mu staru bajku
ajkule satru rastu od stvarnosti
sad su bas tu gde sanjas
u transu mastu menjas u grimasu
a kud da skrenes trasu
kad neki drugi ljudi vode
mozes samo krasti put
i kako da pruzis maksimum
kad tesko je u praksi um
da deluje, i cak si glup
kad verujes u vlastit trud,
na delu nem, ne beru krem
ljudi sa molitvom coska
dosta kosta i svako mozda
i bog zna sta tek sutra doznam
a delio sam sto i s' prosijacima i sa elitom
pa znam sta se to krije iza oblaka
i stase to krije pod sminkom, sad shvatim stivo,
zdravo zivo, pa nazad
na svoj nivo rado citam ljude
al nisu bas svi zanimljivo stivo
u glavi zuti listovi, i duse, kruti kistovi ruze, prave poteze zato samo prelistam i cao ce
druze a ovo nije karijera vise je zivot medju par smera, uglavnom ne smeram
dalje od toga i ne trazim drugoga boga,
samo trazim da me puste i ja bicu ja neka sa mene sklone prste i slavicu san gradicu dan
bez ljudi sto im sa jezika lete strele, ti si proboen pre no sto si gadjo mene
mrak je od uvek radjao sene zato imam spisak siv ako na spisku si, moj maksimum je kad nisi ti
pruzi mi ruku covece
ovo pogresno odmice
moj platinum je stolece
i da li solo podneces
mozda noc nije moj dan
al uvek bijem svoj plan
nikad ne krijem svoj dlan
jer nema sudbine samo makimum
daj mi ruku covece
ovo pogresno odmice
moj platinum je stolece
i da li solo podneces
mozda noc nije moj dan
al uvek bijem svoj plan
nikad ne krijem svoj dlan
jer nema sudbine samo makimum
{fast flowz}
mnogi odlaze na onaj svet
jer ovde ne moze da se zivi vise
ljudi su grabljivi i suvise
idu putem greha do uspeha
bez smeha puni licemernih osmeha,
neko ima dara da vara
ne ometaju ga pritisci,
ali posle pranja ruku
druze ostaju otisci,
covek od svega moze pobeci
ali ne i od stvarnosti
nikad nisam niti
cu se druziti iz koristi,
lose licnosti
boluju od dvolicnosti
pa umiru od pakosti
u svetu neravnopravnosti,
punom opasnosti,
nema mesta za slabosti,
kada u cvetu mladosti
zivis u svetu proslosti,
osecas se kao riba na udici
MC u publici osudjenik u sudnici,
poput pariza ostaju iza
jer ih nagriza kriza
nisu ni izbliza meni,
neca saku deviza
nije spreman da crveni
obrni okreni sva obecanja
na bolji zivot se svode,
mozda to i dozivimo ako
snime nove epizode
te mode metode slobode se sprovode ovde oci bode sama cinjenica da ljudi ko latice venu,
ne dodju ni do raskrsnice a vec batice skrenu dok se ne okliznu sa litice suptilno kratice temu
mudrije radice semu, mutnijem radice tremu, kad bozije palice krenu sudije trazice smenu
lutrije platice cenu, ka nebeskom mraku ponoci na poslednje krstarenje kad i bog pozeli laku noc
koliko puta trazi pravi put jedan da napravi presedan da pruzi maksimu,
pruzi mi ruku covece
ovo pogresno odmice
moj platinum je stolece
i da li solo podneces
mozda noc nije moj dan
al uvek bijem svoj plan
nikad ne krijem svoj dlan
jer nema sudbine samo makimum
pruzi mi ruku covece
ovo pogresno odmice
moj platinum je stolece
i da li solo podneces
mozda noc nije moj dan
al uvek bijem svoj plan
nikad ne krijem svoj dlan
jer nema sudbine samo makimum
koliko sam samo puta pricao sa sobom ali zidovi cute mnogi me prizori ljute
pogotovo vidovi rute kad se losi nizovi skupe, sve primam na rezervi
k'o da prica pijan sa trezvenim, filtriram istinu i trudim se da je srocim jasno obicno
otvaram oci kasno, al zato ne mogu reci da u toku dana sam pospan,
uopse ne znam za reci taman i dosta, pa svaka mana me kosta, vec vreme duze pa breme struze
snovi poput pene sruse, svuda scene ruzne, trazi smene nuzne da i mene krene druze kao mnoge ovde
napred s noge obe zivot poput malarije grabim, uvek se teske materije latim, posle baterije vadim,
malo arterije ladim, jer najteze sam stvari uvek radio solo, platio bolom, gradio sporo vadio korov
jer kad te slike oko lisava, um ne sme da okolisava, ma nasta ti licim dok picim,
ne cicim, nicim se ne dicim, ne dici vec se mici, jer mi netreba vase priznanje, makar ovo nase
izdanje delio iz gepeka bekpeka (backpack), ne treba mi vise nista samo da mi na savesti pise cista
pa makar bio jadan i bedan, hladan i setan, maksimumu uvek skladan i predan.
pruzi mi ruku covece
ovo pogresno odmice
moj platinum je stolece
i da li solo podneces
mozda noc nije moj dan
al uvek bijem svoj plan
nikad ne krijem svoj dlan
jer nema sudbine samo makimum
pruzi mi ruku covece
ovo pogresno odmice
moj platinum je stolece
i da li solo podneces
mozda noc nije moj dan
al uvek bijem svoj plan
nikad ne krijem svoj dlan
jer nema sudbine samo makimum
mnogi ne znaju moje lice jer se ne natezem da osvrcem, nemam svoje skice pa se saplicem i
spoticem, iz te price znam da zavrcem i obrcem, al uvek pruzam maksimum
Zivim u senci senke, tvoje senke
i znam da znas
jos uvek sminkam stvarnost tvojom bojom
jer drukcije ne umem, ne razumem
ne zelim pred laznim svetom celim
da se lazno veselim
to nije osmeh, to je grc
ljudi su slepi
lepi dani, nasmejani, za tebe,
za mene skice
druge duge ulice, srce skitnice zgazeno nehotice
znam da znas
jer u svim snovima ti vrtim
sve te prazne reci praznim danima, nestajes
i prica odavno nije fer
lepotica i zver, suvise razno
sve je prazno
prazno je zarazno, neprolazno
vracam se njima, zar mislis
da se stvarno ponosim time
u mojoj glavi posle svega
sve one nemaju cak ni ime
samo te oci posecene vetrom
koje sjaje bas kao i moje
znam da znas
al' ne vidis i ne cujes
i ne znas koje
male stvari se broje
i dok porazi se roje
plasim se da priznam
da postojis, rane gnoje
i da mi falis
fali mi dodir, fali mi rec,
fali mi osmeh, fali mi lice,
fale mi lazi, fale sitnice, dosta krivice
ptice selice nestaju
ja ostajem i
svi ti pogledi me plase
prokleti srecni zagrljeni ljudi
sve te uloge su bile nase
samo moje i tvoje
a gde smo sad
gledaj u mene, nema mene
samo sene uspomene, samo tragovi
koliko dobijes, toliko das, ti nisi smela
znam da znas, znam da znas, znam da znas
Ref.
Jedan zivot, gde prestajem ja
gde pocinjes ti
jedna ljubav, gde stali smo mi
gde sad su drugi
i reci sta je to ponos
sta je to sram
ne zelim da znam
i kad se svet srusi
na starom mestu bicu sam
Sve suze sveta sprala je kisa
na kraju nisi ni siguran
da si uopste plakao
niti da si dno dotakao
a nagao kakav jesam
slagao sam sebe da si laz
i vratio se svojim starim stazama
ali ni svi peroni sveta
nimalo me nisu promenili
i dalje isti blejer iz bloka
uvek mastarskog oka
nikad izvan svog toka
mikrofon i dalje rokam
na putu do doka luke srece
i dan je taj sto me vara
plavetnilo neba misli skrece
a onda padne noc, prokleto dugi sati
sakatim srcem shvatim
sitnice, ponos, inati nece mi dati
da pratim trag, a znam
sve je nista, slomicu kazaljke
vreme ce stati, kosmos ce cekati
da samo umem da te vratim
trazim te, sanjam te pijanim ocima
u nocima, u tudjim licima
u stanovnicima nekih drugih svetova
gde je nas
micem usnama bez glasa
dok pada zaborava plast
cutim jer znam da znas
uvek si znala i uvek znas
ti, jedina moja koja odavno nisi jedina
svaka sekunda kao godina
al' barem znam na cemu sam
i barem znam da nema nas
i spreman sam da budem nasmejan
pred svima iako te kad sam solo
i dalje oblikujem od oblaka dima
i kroz paucinu vracam dane
kad smo ti i ja
jos bili tim
oprosti sto nemam snage da te slazem
da ti zelim srecu sa njim
a i sta ce ti
to od mene
sve uspomene sa kaputa stresi
samo budi to sto jesi,
tu gde si
sta god da se desi
ti budi ok
i nikad ne saznaj kako to boli
kad nekoga volis, a mrzis
kad mrzis, a volis
i lomis se da izdrzis
ostaje nada da ce nekad negde neko
hteti da shvati mene
moja lutanja, mastanja i sanjanja
i znati da ih
prati i ko zna
mozda jednom nadjes me
tamo gde prestajem ja
gde pocinjes ti, gde stali smo mi
gde sada su drugi
ali sresces samo stranca
slucajnog prolaznika i pogled leden
iako te je taj neznanac
nekada voleo vise od sebe
