Poslao: 25 Nov 2003 12:39
|
offline
- VladaPUB
- Legendarni građanin
- Pridružio: 20 Apr 2003
- Poruke: 3360
- Gde živiš: Beograd
|
Ko fina prašina u oku,
sitan kamen na dnu cipele,
ko fitilj zarobljen u vosku,
mmmm... mislim na tebe.
Da mogu smrvio bih kamen,
i svu bi tugu oči same isprale,
a niti vezane za plamen,
moraju da sagore.
Ako me nosiš na duši,
i nemaš s kime sagraditi dom,
ako me nosiš na duši,
veruj mila - briga me za to.
Ljubim druge al' ne osećam,
i svaki dodir mi je ko da ustajem
na nogu što mi je utrnula,
bez ljubavi, nadanja,
bez tebe - ne ide.
Ako me nosiš na duši,
i nemaš s kime sagraditi dom,
ako me nosiš na duši,
veruj mila - briga me za to.
Ko fina prašina u oku,
sitan kamen na dnu cipele,
ko fitilj zarobljen u vosku,
mmmm, mislim na tebe...
(Gibonni)
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 25 Nov 2003 16:01
|
offline
- Peca
- Glavni Administrator
- Predrag Damnjanović
- SysAdmin i programer
- Pridružio: 17 Apr 2003
- Poruke: 23211
- Gde živiš: Niš
|
by Gibonni
|
|
|
|
Poslao: 25 Nov 2003 17:29
|
offline
- Goran
- Prof.Mr.Dr.Sci. Traumatologije
- Pridružio: 05 Maj 2003
- Poruke: 9977
- Gde živiš: Singidunum
|
Dobre "stvari" ima, naročito mi se sviđa "Libar od mojega duga".
|
|
|
|
Poslao: 25 Nov 2003 19:32
|
offline
- VladaPUB
- Legendarni građanin
- Pridružio: 20 Apr 2003
- Poruke: 3360
- Gde živiš: Beograd
|
Da zaboravih reci cija je pesma, no ne bitno, dobra je !
|
|
|
|
Poslao: 18 Okt 2006 18:27
|
offline
- zelenooka
- Ugledni građanin
- Pridružio: 17 Apr 2006
- Poruke: 380
- Gde živiš: u začaranom zamku
|
Ovo mi je škola
Ovo mi je škola
I drugi puta ću pametnije
Jer fališ mi do bola
I znam da bit će još i bolnije
Jer svaka ljubav nova
Ruši vjeru u tebe
Ovo mi je škola
I drugi puta ću pametnije
Koje su to riječi
Što su meni sišle s usana
Ne poznajem ni jednu
Što bi kazni ovoj bila jednaka
Jer su osveta i ponos
Dvije sestre blizanke
Rođene u ponoć
Jedna malo prije, a druga kasnije
Ako ikad vratim vjeru u tebe
I onda lažna nada nikne za mene
Na poljima od snova
Ne pušta se korijenje
Ovo mi je škola
I drugi puta ću pametnije
Ovo mi je škola
I drugi puta ću pametnije
Jer fališ mi do bola
I znam da bit će još i bolnije
Jer su osveta i ponos
Dvije sestre blizanke
Rođene u ponoć
Jedna malo prije, a druga kasnije.
Gibonni
|
|
|
|
Poslao: 18 Okt 2006 19:28
|
offline
- Peca
- Glavni Administrator
- Predrag Damnjanović
- SysAdmin i programer
- Pridružio: 17 Apr 2003
- Poruke: 23211
- Gde živiš: Niš
|
Bas je ovih dana vrtim intenzivno, nju i Divji cvit...
I hteo sam da ih postujem, al me ti pretece
Dopuna: 18 Okt 2006 19:28
Gibonni - Divji cvit
Nije mi potriba sad ka šempja gubiti mir
Jer ja sam proguca kost
Za jubav niman lipu rič
I žali bože i trud i ludu glavu s kojom ne mislin
Ko me je natira da je provam,
Da je vako zavolim,
Da je vako zavolim...
U srce me potočaj ka divji cvit
Pušti dažd iz oka da okripi
Tu naciklu jubav u meni
Da je čoviku bit ka rašpa
I da je u duši zal i grub
Ja ne bi se da do kraja
I ne bi vako ginija za nju...
Da je čoviku bit ka rašpa
Da nista ne suti ka ini zvir
I da je u duši zal i grub
Ja ne bi se da do kraja
I ne bi vako giniju za nju
Ko me tira da je vako zavolim,
Ko me tira da je vako zavolim...
U srce...
|
|
|
|
Poslao: 21 Jan 2007 14:18
|
offline
- zelenooka
- Ugledni građanin
- Pridružio: 17 Apr 2006
- Poruke: 380
- Gde živiš: u začaranom zamku
|
Peca ::Da je čoviku bit ka rašpa
Da nista ne suti ka ini zvir
I da je u duši zal i grub
Ja ne bi se da do kraja
I ne bi vako giniju za nju
Ko me tira da je vako zavolim,
Ko me tira da je vako zavolim...
U srce...
"Koje su to riječi
Što su meni sišle s usana
Ne poznajem ni jednu
Što bi kazni ovoj bila jednaka"
i pouka
"Na poljima od snova
Ne pušta se korijenje"
ubice me ovi stihovi...
Gibonni
[edit by Black Orchid - izbrisan ponovljeni lyrics]
|
|
|
|
Poslao: 24 Jan 2007 14:23
|
offline
- Pridružio: 05 Avg 2005
- Poruke: 61
- Gde živiš: Zvezdara.....
|
To su strasne stvari Gibonnijevi tekstovi....
Evo jedna koju ja slusam ovih dana...
Nepobjediva -Gibonni
Do njenog golog ramena
Samo dva su koraka
A ja ih napraviti ne smijem
S prvim pogazit u rijec
A za drugi sad je kasno vec
Jer joj opet pišem pjesme
I ne znam kako razum može ljubavi odoljeti
Imat dušu, a ljepotu njenu ne zavoljeti
To je tajna koju cuvam
Koja me je vodila
Da je ljubav moja nepobjediva
Nosim miris kože njene ispod svoga tjemena
Ko da nice rajsko voce bez zrna sjemena
To je tajna koju cuvam
Koja me je vodila
Da je ljubav moja nepobjediva
Njen je korak kao korak vojske što pobjedjuje
Tako sama u ljepoti mene ne primjecuje
Ja držim se po strani da se ne bi prenula
I da ne bi stala ta carolija
Kao proljece što nama dolijece
O našim dušama ljudi isprièat ce
Da mi je jedina
I da je ljubav moja nepobjediva.
|
|
|
|
Poslao: 16 Feb 2007 21:30
|
offline
- sonjav
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 09 Apr 2006
- Poruke: 4
- Gde živiš: Subotica
|
"Nepobjedivu" sam tek nedavno otkrila. Koliko samo snage ima u toj pesmi! Iako se vidi da je starija Gibonnijeva pesma jer nema dodir njegove sadašnje muzičke genijalnosti i nije u stilu njegovih novijih remek dela od pesama, volim je podjednako kao i njih. Jer lepotu pesme merim emocijama koje izazove u meni. A Gibonnijeve me divno bole, usrećuju, oduševljavaju više od bilo kojih drugih!
Pretekli ste me sa tekstovima, i meni su ti u samom vrhu Gibonnijevih pesama (mogu samo da nadodam!)
Posoljeno more i razlivena tinta
Ponekad sam pijan, do uha nasmijan
i duša mi je otvorena knjiga
moje nebo je posoljeni zrak
a moje more razlivena tinta
kome biti zahvalan, živote moj
Krenem obalom koju dobro znam
samo dva minuta pješice do luke
gdje se djeca igraju, pred nama skrivaju
kriju iglom izbodene ruke
Pa opsujem da ne mogu prostije
mada odavno sam pobjego iz geta
i mjesec iznad nas ima okus hostije
a cesta miris izgubljenog svijeta
Moje nebo sad je posoljeni zrak
a moje more razlivena tinta
zato pjevam da ne pojede me mrak
jer da nisam ovo
ja bih bio biljka
kome biti zahvalan, grade moj
Ponekad sam pijan, do uha nasmijan
i život mi je otvorena priča
ja se često spotaknem,
al' se uvijek dočekam
ja sam čovjek koji nema briga
kome biti zahvalan, grade moj
*
Edit by Ella - obrisana dupla pjesma.
|
|
|
|