|
Uz blagoslov Magle i Nebeske pravde
Sad vreme je,vele, da da idem odavde.
Ej,ne volem s takvima ni da se svađam,
Al,nisam ja došao,di da se vraćam?
Tu je sjahao moj askurđel,
Tu je naša ledina,
Naša Vojvodina,
Jedna i jedina...
Nebo i zemlja su spojeni šavom
I jedini kamen je onaj pod glavom.
Tu mi je čardak,odliven u zlatu
I komotno vreme na crkvenom satu.
I tu je moja dragana,
Baš za Božić neguje klas.
A usput,
Ko da tancuje Stari Laloški Vals....
Rasti šenice,nek nam je roda,
Opleti brazdama...
Nisam ja bitanga,pa da te prodam
Ovakvim gazdama!
Možda odem,jedared,kad naiđe red?
Al idem zadnji od Nas
Dok na miru odslušam Stari Laloški Vals....
Naložite Vragovi,furune pakla,
Ma nek se zažari!
Al se moja zvezda još nije ni makla,
Bog nad njom stražari.
Ja vam sledim,jedared kad naiđe red,
Ali i tad mi ostavte čas
Da sa njome odigram Stari Laloški Vals....
Đorđe Balašević
|
