Oliver Dragojević - Za život me vežeš samo ti
Ostali smo sasvim sami
Fini li su lipi dani
Išekane sve su lipe riči
Život je ka i zemlja
Kad zapustiš malo daje
Taman da bi na se bija jidan.
Pa se pitam di je krivo
Kletem srce ča je živo
Poša bi al ne znam di ću stić
Ka godine teku ure
Prži sunce, metu bure
Za život me vežeš samo ti.
Svojim vitrom moja jidra punila
Svojom nadom moju dušu jubila
Sad me ostavljaš na pučini bez sna
Da ti priznam da si moja jedina...
I sve druge ča su s menom živile
Nisu se za ovo srce primile
Sad ka kamen teški tonem ja do dna
Da ti priznam da si moja jedina
Da ti priznam da si moja jedina...
Umorna je ova duša
Od pustih bura pustih suša
Popucava koža ka i poje
Zakopan u svojoj mriži
Život mimo mene biži
Odnosi i ovo malo voje.
Vrime me u ponor tira
Samo sritne nebo bira
Moju dušu neće ni za lik
Ka godine teku ure
Prži sunce, metu bure
Za zivot me vežeš samo ti.
Svojim vitrom moja jidra punila
Svojom nadom moju dušu jubila
Sad me ostavljaš na pučini bez sna
Da ti priznam da si moja jedina...
I sve druge ča su s menom živile
Nisu se za ovo srce primile
Sad ka kamen teški tonem ja do dna
Da ti priznam da si moja jedina
Da ti priznam da si moja jedina...
|