|
Google-aj malo, ne škodi. 
To su ti audio kodeci
AAC je naslednik popularnog MP3 kodeka i deo je MPEG-2 i MPEG-4 standarda. U odnosu na MP3 donosi niz poboljšanja poput dva puta veće rezolucije frekvencijskih pojaseva, upotrebu predikcije (bolje kodiranje stalnih zvukova), poboljšano stereo kodiranje, a rezultat je 30% bolja kvaliteta u odnosu na MP3. To je prvi kodek koje je transparentan na 128 kbps (ne može se razlikovati od originala).
AAC+ nadograđuje se na AAC kodek dodavanjem tehnologije SBR (Spectral Band Replication) koja sintetizira više frekvencije iz malog toka pomoćnih podataka. Ovom tehnologijom postiže se osetno povećanje efikasnosti i kvalitete audio kodiranja tako da ACC+ postiže isti kvalitet zvuka na 64 kbps stereo kao i AAC kodek na 128 kbps stereo.
AAC+ v2 ili eAAC+ je nadogradnja na AAC+ upotrebom PS (Parametric Stereo) tehnologije. Upotrebom ove tehnologija audio informacija se psihoaksutički kodira kao mono, a malim tokom podataka se opisuje stereo informacija. AAC dekoder će dekodirati samo osnovni pojas kao mono, AAC+ dekoder će dekodirati audio u punom frekvencijskom opsegu, ali mono, dok će eAAC+ dekoder reproducirati kompletnu informaciju u punom frekvencijskom opsegu i u stereo tehnici. Daljnjim razvojem PS tehnologije omogućeno je kodiranje 5.1 prostorne (surround) informacije s' vrlo malim bitrate-ovima (reda veličine 128 kbps) pod nazivom MPEG Surround.
Itvor http://en.wikipedia.org/wiki/HE-AAC
|
Aaaa too....!
