Klavir (Piano), je instrument sa dirkama kod kojeg se ton proizvodi udarom filcem prekrivenim čekićem o metalnu žicu. Zbog svojih velikih tehničkih i izražajnih mogućnosti klavir je jedan od instrumenata sa najbogatijom muzičkom literaturom. Opseg klavira obuhvata tonove od subkontra( 2A) do c5. Muzika za klavir najčešće se piše u dva linijska sistema. Gornji sistem se uglavnom izvodi desnom rukom, i najčešće se zapisuje u violinskom ključu dok se donji sistem uglavnom izvodi levom rukom i zapisuje u bas ključu. Izvođač čiji je instrument klavir zove se pijanista.
Delovi klavira
Spoljašnji deo klavira čini drveno kućište sa tri noge. Samo kućište ima oblik položene harfe, a na njegovoj gornjoj strani se nalazi poklopac koji se može otvoriti. Dve noge između kojih se nalaze pedali se kao i klavijatura nalaze na prednjem delu kućišta. Treća noga se nalazi na zadnjem delu kućišta.
Unutar kućišta nalazi se okvir napravljen od čelika ili livenog gvožđa na kome su zategnute žice čijim vibriranjem se proizvode tonovi. Oko žica za najdublje tonove ( od 2A do 1Fis ) se nalazi dodatni namotaj bakarnih niti da bi se dobila bolja zvučnost. Po dve žice ima svaki ton od 1G do Ais , a po tri sve ostale (H do c5 ). Žice su pričvršćene za metalne čivije, čijim se zatezanjem i otpuštanjem klavir štimuje.
Na dnu kućišta se nalazi drveni rezonator sa poprečnim rebrima koji je napravljen od jelovine.
frame (1)
lid, front part (2)
capo bar (3)
damper (4)
lid, back part (5)
damper mechanism (6)
sostenuto rail (7)
pedal mechanism, rods (8, 9, 10)
pedals: right (sustain/damper), middle (sostenuto), left (soft/una-corda) (11)
bridge (12)
hitch pin (13)
frame (14)
sound board (15)
string (16)
Klavijatura klavira ima 88 dirki - 52 bele i 36 crnih. Bele dirke su u prošlosti po pravilu prekrivane slojem slonovače, dok se danas za ove svrhe mahom koristi plastika. Njima su predstavljeni dijatonski tonovi C, D, E, F, G, Hi Na crnim dirkama se sviraju povišeni dijatonsiki tonovi koji nemaju svoje ekvivalente među onima koji su preko belih već dostupni ( npr. dirka za eis ne postoji jer odgovara tonu f) a kojih u jednoj oktavi ima pet - Cis, Dis, Fis, Gis, Ais ili Des, Es, Ges, As, Be.
Pritiskom prsta na dirku pokreće se mehanizam koji filcom obloženom čekiću prenosi udar prsta na klavijaturi. Čekić udara žicu i spušta se ispod njenog nivoa , kako bi ova mogla slobodno da vibrira. Kada se prst povuče sa dirke, čekić se vrati u prvobitni položaj a na udarenu žicu se spušta prigušivač, koji sprečava dalje vibracije.
Pedalima se izražajne mogućnosti klavira obogaćuju. Najčešće upotrebljavan je desni pedal. Njime se prigušivači podižu sa žica, dozvoljavajući im da slobodno vibriraju. Time se ne postiže samo prirodno vibriranje žica nego i slobodna | rezonancija među njima.
Levi pedal ( ili ital Unsko corda ). Koristi se za postizanje mekog i baršunastog zvuka. Njegovim pritiskanjem se klavijatura pomera malo udesno, zajedno sa celim mehanizmom, pa čekić umesto u tri udara u dve žice, ili umesto u dve u jednu.
Srednji pedal se retko koristi i veliki broj klavira izrađeno je bez njega. Efekti koji se postižu upotrebom srednjeg pedala nisu standardizovani i zavise od proizvođača.
Vrste klavira
Pijanino instrument je manje veličine namenjen za kućnu upotrebu i napravljen sa svrhom uštede prostora. Ima manji rezonator nego klavir, zbog čega su mu žice raspoređene uspravno (engl. Upright piano). Manji rezonator znači i manji volumen zvuka, ali inače ovaj instrument zvuči isto kao i klavir.
Polukoncertni klavir, kao što mu ime kaže, ima veličinu polovine koncertnog klavira prema svom rezonatoru. Danas se ovakvi klaviri daleko redje prave nego ranije, zbog uštede mesta u stanovima. Dok se ranije sviralo u manjim i vecim salonima, pa se prema veličine sobe I kupovao klavir, danas to više nije slučaj. Za kucnu upotrebu se kupije pijanino, a za koncertne sale, veliki koncertni klavir.
Koncertni klavir ili “Grand piano” ima dužinu od oko 242 cm i koristi se sa otvorenim poklopcem, jer se tako rezonancija žica u kućištu najbolje čuje i poseduje najbolji kvalitet. Koristi se u gradskim koncertnim halama.
