offline
- Fil
- Legendarni građanin
- Pridružio: 11 Jun 2009
- Poruke: 16586
|
Skywhaler me je inspirisao da otvorim ovu temu, jer su brojni kineski i grčki filozofi došli do spoznaje kako je muzika vezana sa stanjem u društvu i generalno - državom.
Muziku možemo upotrebiti da utičemo na raspoloženje, osećanja, na sopstvenu motivaciju pa i da stvorimo uticaje na osećanja drugih ljudi.
Biblija: Saul i David
I u Bibliji se pominje lekovito delovanje muzike na ljudsku dušu:
"I kad bi zli duh Božji napao Saula, David uzevši liru udarao bi rukom svojom, te bi Saul odahnuo i bilo bi mu bolje, jer je duh otišao od njega."
David se sviranjem i pevanjem borio protiv demonske bolesti koja je obuzela Saula.
U starom veku je bilo uobičajeno shvatanje da muzika utiče na zdravlje i moral, a muzičkom obrazovanju se posvećivala posebna pažnja u u staroj Kini i Grčkoj.
Kina:
"Ako je velika kraljeva ljubav prema muzici, njegovo kraljevstvo će postati dobro".
Mencije
- dobra muzika oblikuje dušu i karakter, utvrđuje poredak, zatim moralne osnove društva, te odražava harmoniju prirode i osnov zakona sveta;
- loša muzika utiče na gubljenje samokontrole, vrline i odsustvo lojalnosti.
Stara grčka:
Stari Grci su izgradili sistem moralne podobnosti, odnosno štetnosti pojedinih napeva i skala na kojima počivaju, jer oni imaju sugestivnu moć kojima čovek podleže. Zbog toga je bilo od velikog značaja sticanje znanja o muzici. Napeve je proučavao i Platon:
- dorski napevi su ozbiljni, muževni, i veličanstveni, pogodni za ostvarenje duhovne ravnoteže i za herojske ratničke poduhvate,
- frigijski napevi su izazivali uzbuđenja i strasti,
- lidijski napevi su izazivali bol,
- miksolidijski napevi su navodili na raskalašnost.
"Što je u državi bolja muzika, bolja će biti i država!".
"Nije li muzičko vaspitanje baš zato tako moćno što harmonija i ritam silaze u dubinu duše i vrše na nju najjači uticaj na taj način što unose u nju plemenito držanje, i tako stvaraju plemenitog čoveka...?"
Platon
Po Platonovoj filozofiji, muzika ne sme služiti pukoj zabavi – ona ima jasno definisan cilj: usavršavanje čovekovog duhovnog života i njegov sklad.
To, po njemu, podrazumeva ravnotežu između muzike i fizičkog vežbanja.
(jer previše muzike čoveka čini mekušcem, a preterano bavljenje fizičkim vežbama čini ga nasilnikom i prostakom)
Po Aristotelu, muzika em odražava čovekova duševna stanja em se može njom uticati na duševna stanja. Ako slušamo muziku koja rasplamsava sramotne strasti, vremenom će nas one obuzeti. Ako slušamo muziku koja bodri, i slušaoci će biti neustrašivi.
Dvadeseti vek karakteriše intenzivnija upotreba muzike u lečenju stresa i neuroza nastalih usled brzog stila života modernog čoveka, kao i za lečenje bolesnih ili ranjenih u ratovima.
Medicina
Muzikoterapija je grana medicine koja se bavi Istraživanjem uticaja muzike na ljudsko telo.
Rana istraživanja su brzo dala zaključke da muziku registruje onaj deo mozga zadužen za osećanja i čulne doživljaje, pri čemu se zaobilaze moždani centri za razum. Dakle, čovek koji sluša muziku izložen je njenom uticaju čak i ako to ne želi svojim razumom. Dalje, muzika utiče na fiziološke procese (npr. puls), na motorne aktivnosti, raspoloženja, emocije i kognitivne procese (npr. pamćenje).
- Muzički ritam može da utiče na krvni pritisak, varenje, širenje zenica, moždanu aktivnost, stvaranje hormona, puls, disanje i električne impulse kože. Razlog tome je to što čovečije telo ima niz unutrašnjih ritmova, koji mogu da se menjaju s muzikom koju slušamo.
- brojni projekti pokrenuti od američka vlade zbog potrebe za novim metodama psihijatrijskog tretmana veterana iz Drugog svetskog rata.
- muzika kao put do uma autistične dece, retardiranih i duševno bolesnih.
Marketing
- Cilj muzike u marketingu je da kupovina bude emocionalna, a ne logična akcija.
Kakvo je vaše mišljenje o ovoj temi? 
|
Ako je tako, onda je bolje da puste neki domaći folk hit i većina neće gledati na cene, nego će da se u'vate u kolo na sred radnje 
