Да се вратимо на домаћу, мало тежу кухињу.
Леп пример пробоја наслеђа, вратите нам рухо старо.
Па да се и подсетимо како су некада изгледале "преговарачке вештине":
На најтврђе иде шанце,
На најљуће градске злице...
„Откуд јутрос, Јововићу?“
Веселијем гласом рече,
„Зар од књаза црногорског
У мој тврди град утече?
Примамо те објеручке,
Све ћемо ти опростити,
Животу ти, харамбашо,
Вјеруј, неће ништа бити!“
Плану Мило: „Доста више!
Не будали без потребе;
Ја сам доша, капетане,
Да на мегдан зовем тебе!
Пусим ово једном нашем старом рокеру, пре пар година. Певали ово пре бомбардовања, лизни... Немој каже, видеће нас Дизни.
Борба против аутоцензуре, или ништавило.