|
С обзиром на све околности које су пратиле одлазак на концерт, било је добро... више него добро...
Помало неуобичајено за метал свирке, али опет типично за фински квартет петорице  , наступили су без предгрупе, уз официјелне најаве колико је времена преостало до почетка, као и уз, више за неку позоришну представу или концерт класичне музике карактеристичну структуру концерта, где смо имали два дела уз паузу...
Са друге стране, динамика и енергија коју је Апокалиптика донела у Београд апсолутно је оправдала њихову концертну репутацију: предвођени Ејком Топиненом, са повређеним Павом Лотјоненом којег ни ортопедска чизма није спречила да устане током наступа иако је на сцену улазио на штакама, са невероватним Пертуом Кивилаксом који се у појединим тренуцима поигравао са својим инструментом попут Џимија Хендрикса са гитаром, са леденим Антером Маниненом, чланом оригиналне поставе који и данас појачава бенд приликом наступа уживо, до Мике Сирена који је, барем мени, први пут омогућио да видим бубњара који половину времена за својом батеријом проводи у стојећем ставу (!)...
Једина замерка, ако је уопште могуће упутити, била би изостанак оних штандова са мајицама и сувенирима, а за које сам се припремио. Као и протекле јесени, поново је, нажалост, неко недостајао поред мене на трибинама Хале спортова... + а ако је то уопште и битноона карта је на крају завршила код организованих тапкароша који су кружили око хале 
|
