|
Zaboravila sam već tvoje ime,
i šta smo to doživeli
i nekako se ponosim time;
mrlja od karmina, samo crna rupa
kad me drugi na tebe podsete
u glasu i pogledu,
neku čudnu drhtavost osete.
Šta se duboko negde skriva,
u to niko neće prodreti
ja ponovo dišem, ponovo sam živa
i tajnu svoju nikome ne mogu odati.
Plaši me oblak, što u sred noći
po nebu piše poruke znane
vrućina je, otkrijem se
i pogled uputim negde sa strane!
Neka mučnina u stomaku stisne
i više ne znam čemu sve to;
kao kada čovek poželi da vrisne
kada mine ga poznati bol.
Nisu stare suze ono što mi fali,
svakako nisi to ni ti,
naučila sam biti ili prazna; ili jaka
jer očaj mogu izazvati svi.
Tresem se i s vetrom, i u toploti
niko siguran šta mi je,
niko ne zna
pod ćebetom zagrejana
ništa pila, potpuno sam trezna.
Nemoguće, da te želim
i da se kriješ u meni još uvek,
ja sam se zaklela,
ja sam uspela
da te prebolim, zauvek!
Odgovora nema, niti će ih biti
ja ću i pijana i trezna
osmeh od javnosti kriti;
i da svi se pitaju
šta se zbilo između nas,
ćutaću kao zalivena
neću pustiti ni jedan jedini glas;
ono što bih rekla
povredilo bi puno
od nas samo jedno;
bolje je ćuteći
gaziti budućnost
i pretvarati se da bilo je vredno!
|
