|
Svetlom i bez njega,
po pravilima uvek suprotan istim,
težim jošte jednom,
lažno brige da očistim.
Dvojako ne postoji!
Samo jednim putem srljam,
doduše, maglovitim,
pa usput suze trnjem natraljm,
a želja mi je bila samo zalazak sunca...
Ako probaš, nećeš ništa ogrebati.
Kremirana oaza mirisa i pesme.
Uhvatim i ja ponekad dugu.
Često se ogleda u meni,
pre neg' što me pregazi neki đon, ili vrela guma.
Pa tako danima mirišem...
I iznova krećem, a nikako da stignem,
spavam bez sna.
Probavam, ali uvek neslano ispadne,
prokletinja, zabiberi mi sve!
Popijem na kraju istinu,
pošto sam odslušao svu tišinu,
i spoznao kamen.
Kameni vidik i put.
-
Srđan Radić - 8.1.2010. ~ 00:53
|
