|
I
Nekad ogorceni egoista,
lutalica sumnjivog lica,
zbog interesa,'mesto sebe
u drugima nalazih krivca.
Sreca mi tad ledja okrete,
zastade,zadnji pogled uputi,
pa nastavi.
Sad,prosjak u pustoj ulici,
stojim,molim za malo ljubavi,
niceg nema da ovu prazninu popuni,
a vreme prolazi...prolazi...
II
Lanci,lanci,
nevidljivi,jaki
sto ih vezuju,
polako pucaju,
osecanja nestaju,
suze nastaju,
a samo neobojene slike ostaju.
Prasak,prasak
u daljini cuje se,
pruza otpor tisini,
to jedno srce slama se.
Htela je komade sakupiti,
on joj ne dade,
rece samo:,,Idi,
svojim putem nastavi,
vise te ne trebam".
Ali,ne...
I dalje je treba
kao kisu susna zemlja.
|
