|
Bezimena pesma
U stočnom vagonu izgleda ružna,
žene i deca zbijeni k'o sardine,
u pogledu očaj, siva lica tužna,
svaka majka tu za svoje čedo brine.
Voz staje na stanici vriska,
oficir se dere, vojnici gledaju,
mnoga mati grčevito dete stiska,
ne žele svoje milo da predaju.
Vojnik od majke otima dete,
ona vrišti, njeno čedo plače,
drugi vojnici psuju i prete,
žena pada, zločinac po njoj skače.
Krv lipti na sve strane,
ona se opire, snaga je izdaje,
krvnik razjaren neće da stane,
dete otima, drugom ga predaje.
U blatu majka slomljena leži,
njeno telo grči se u muci,
iz njenih očiju to život beži,
dečija cucla u zgrčenoj ruci!
Autor: Dragićević Dimitrije
|
