Poslao: 05 Okt 2011 09:14
|
offline
- Pridružio: 07 Apr 2011
- Poruke: 54
|
PESME MOJE
SLAMČICE NA VETRU
KO ZA VAZDUH
ZA VAS SE HVATAM
UTISKUJEM SEBE
LJUBAVI I BOLI
OPUSTELE NADE
I DAVNAŠNJE SNOVE
U NEBO VAS PUŠTAM
S VAMA I JA LETIM
KO USAMLJENI OBLAČAK
U STRAŠNOJ OLUJI
LETITE I NADJITE
VAMA SRODNE DUŠE
ŠTO OSEĆAJ POZNAJU
PRAZNINE I ŽUČI
UTEHU DA PRUŽE
U SLUŠANJU SAMO
I LJUDSKOM TOPLINOM
ZGREJU MESTO LUČI
Susret
Hajde da se nađemo u mašti!!!
Ti skreni desno iza ćoška sna,
A ja ću te pratiti po otkucajima srca ....
I tamo u nebeskoj bašti,
Gde ljubavi cvetaju najlepše,
Neka se spoje i misli naše...
................................................................
Ma ne,
hajde da se nađemo na javi
Na gladne mi usne
poljubac stavi
uzdrhtalim telom
da mi prođu „mravi“
da se odseku noge
da se zavrti u glavi
nek’ san
postane
osećaj pravi
uspavana mi čula
sva da preplavi
i da se nikada više ne zaboravi
Moj san
Sanjive mi oči
telo bude tobom
i tako
započinjem dan.
Živiš
u meni budnoj
Ti
moj nedosanjani san
San o vitezu
Često me pohodi
u snove mi dolazi
jedan vitez nepoznati
I kad sam budna ja sanjam
U njegovom sam srcu
ko u starom zamku
zarobljena
njegovom ljubavlju
okovana
zauvek njome zatrovana
princeza na zrnu graška
Slatki otrov
Noć mi opet tobom otrovala san
Da li suzom ili znojem orosila lice
Postelju praznu nemirom zgužvala
Ko kost u grlo nabila mi srce
Iz sna te jutro mislima ukralo
I sakrilo u svaki minut u danu
Zalud mi se krv sa otrovom bori
Kad iskra želje još pali na dlanu
Zašto me progone tvoje oči
Zašto vraćaju stari osećaj
Dokle ta borba u snu i na javi
Čime se izbacuje otrov taj
Svaki trenutak još ispunjen tobom
Da li po danu ili po noći
Ko nemilosrdni suveren po meni haraš
Pobediti nikada neću moći
Opsednuta snom poruku tražim skrivenu
U tajanstvenom značenju vidim spas
Želeći silno da su snovi stvarnost
I da još ima nade za nas
Interpunkcija
Hajde
da stavimo tačku
na želje svoje
neostvarene
gomilu uzvičnika
na misli stidljive
i misli bezobrazne
na TI i JA
tri tačke
beskonačne
.................
Telepatija
Danima vrtim istu misao
Kao mantru
Ponavljam ti u sebi ime po ko zna koji put
Celim telom emitujem talase ljubavi
I pitam se
Sa zebnjom na sleđenim usnama
Zanesena tobom
Kao u transu:
Jesmo li na istoj talasnoj dužini?
Iščekivanje
Pretvori me u senku
Ili plamičak nade
Mesecom ću ti doći
U noć kad se iskrade
Noćnom srmom obasjana
U san da ti stanem
Il ko senka
Sa oblakom
Zauvek da nestanem
Tišina
Muzikalne ti reči
Behu jedne noći
A ja se pravih gluva
Od tada naprežem
Izoštravam sluh
Ali više nikada ne čuh
Melodiju ljubavi
Sa tvojih usana
Za ovu tišinu
Sama sam kriva
Nadanje
Ljubavi
Dođu i odu
Svaka ostavi jednu tamnu prazninu
Da li će iko ikada uspeti da je svojom svetlošću ispuni
I kao svetionik zauvek ostane tu
Da li ćeš
to biti Ti
Talasi tuge
Ceo dan su se talasi razbijali o hridine duše;
Tamni se oblaci nadvili preteći,
Razorni vetar besneo urlajući;
Slani se ukus svuda osećao
Pekao pogled i grlo stezao...
Odkud tolika plima tuge?
Ljubav i patnja stare su druge...
Govor očiju
U mojim sanjarskim očima
zagledaš li se dobro u njihove vlažne dubine
videćeš sebe na tronu
Gospodariš mojim bićem
nemim
a da to i ne znaš
Samo me pogled odaje
ako umeš da gledaš
I šta sad...
A možda bih i umela
da ti kažem
šta osećam
ali mi reči u grlu zapnu
Zato ti
VOLIM TE
kazujem očima
Umeš li ti to
uopšte
da pročitaš
u njima
Potop
Izlile se reke
u oči tužno zelene
Prete potop da naprave
da udave
usmrte
i zelena polja u močvaru pretvore
Bujice ljubavne tuge
Ljubavnog bola sluge
Grči se srce da vazduh nade uzme
u zaustavljenom vremenu
spas tražeći
a duša davljenika
bujicom po oštrim sprudovima ranjavana
polumrtva
strahom obamrla
bunilom obavijena
borbom umorena
i dalje tvoje
šapuće ime
čuješ li je...
Dođi...
U telu
toplom i bestidno spremnom
sputana želja za tobom
Ko želja nerotkinje
Od nabreklih žila vrisak u glavi pravi
prateći ritam
bubnjeva u transu
I u očima ludo pomračenje uma
I krici u grlu
ko zapete puške
Osvajaču
Spasioče
Shvataš li
Ova upaljena vatra ti je znak
Biseri ljubavi rasuti po putu ko putokaz
Ti samo dođi
Stavi me na rame
Ukradi
Uzmi
Otmi od mene same
Poljupcima kreni da oslobađaš telo
davno pokoreno
Pusti krike napolje
da putuju oblacima
u pomahnitalu oluju da se pretvore
u monsunske kiše
za ožednelu zemlju
Nek prasak bude vatrometom obojen
iz svake žile isceđen
Ko davljeniku bez daha
obeznanjenoj
isisaj život
Da vidim da ga još u meni ima
Gorčina
Oblaci ponovo danas imaju tvoj lik
Kroz njih me sunčevi zraci
Ko prsti tvoji
Miluju nežno po licu
Onda kiša iz oblaka krene
Ko suza moja
I začas nastane besna oluja
Uskovitlani vetrovi prevarene duše
Dunu iz sve snage
Da rasteraju oblake i
Sa treskom zatvore sva vrata ka tebi
Opet ti
Opet si dolazio
Ko lopov se uvukao
Snove isprevrtao
Slike zaboravljene
iz skrivenih fioka
povadio
i naokolo pobacao
Šta si tražio
Šta si mislio
da ćeš novo naći
Jednom si već sve odneo
prazne dane i noći
iza sebe ostavio
i to je to
ničega više nema
u ovoj pustinji
.........................................
i ne produžavaj mi agoniju
novim fatamorganama
Zaborav dajte
Uzdasi, uzdasi silinom svojom
Izbacite ga iz grudi
Izbacite ga iz krvi
Iz svake ćelije zatrovane
Udahom novim da nestane
Suzice, suzice, potoci slani
Odnesite ga bujicom
U more zaborava
Na pusto ostrvo podsvesti izbacite
I tu ga od sećanja zauvek sakrijte
Pretnja
U prošlost ću te zatvoriti
U pluskvamperfekat pretvoriti
Svim neprospavanim noćima obaviti
Da te crnilo njihovo dokrajči
Ni senku tvoju više da ne vidim
Snenim očima
Jutrom kad se budim
I iz snova ću te izbaciti
I iz pesama izbrisati
Na silu ću te
Ako treba
Iz sebe istisnuti
Ni trag da ne ostane
Od tebe ništa da postane
Hoću, veruj mi
Hoću... jednom...
...od ponedeljka...
Iskušenje
Čudna se igra u mojoj glavi odvija:
Četiri igrača za pokeraškim stolom
Nadmudruju se , blefiraju,
Kockaju se mojim bićem i mojim bolom.
Strast, kockar pravi, podiže ulog i igru vodi,
Koleba se Strah, ta propalica, ide - ne ide dalje...
Srce bi išlo, srce ludo...
Dok Razum jasne znakove šalje.
Sirenama za uzbunu katastrofu najavljujem,
Gasim svetlo, fajront oglašavam,
U pomoć, uplašena, dozivam
Da što se spasti može, spašavam!
Opasnom igrom do ponora me dovode
Zaneti kockarskom strašću.
A ja, ko srna preplašena -
Još jedan korak... i p a š ć u!
Ljubavno pismo jednom Onjeginu
Pisaću Vam,
tako će nam lakše biti.
Dok Vas gledam
za tako nešto ne bih imala hrabrosti.
Toliko su me puta ranjavali,
da više nema mesta za još jedan ožiljak,
za još jedan poraz,
za još jednom sve izgubiti.
A i Vama će tako lakše biti,
jer ne morate nikakav odgovor dati.
Čeznem za Vama...
Da, istina je.
Sad se možete i slatko smejati,
ja to neću nikada saznati.
Možete pismo i pocepati
i ljutito ga u oganj baciti.
No, ja bih volela da suzu pustite...
Od sreće,
dok ovo čitate...
I da ona baš ovde kane, vidite,
gde je moja suza za Vama kanula.
Suza na suzu,
spojeni suzama,
Vi i ja...
I ne, nemojte na ovo odgovarati.
Ćutite, kako god da bilo,
a ja ću se slatkom strepnjom nadati,
da se baš tako u Vašem srcu zbilo.
Lakše će mi duši biti...
Ako razumete...
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 05 Okt 2011 09:44
|
offline
- Pridružio: 07 Apr 2011
- Poruke: 54
|
Maska
Klovnovskim ustima se dodvoravam svetu
Dok mi suza klizi preko nacrtane
Bojama po licu prikrivaću setu
I bol u duši kad težak postane
Zna svet opak biti prema tuđem bolu
Podsmehu ga lako izvrnuti može
Ne želim im dati na tacni dušu golu
I krhko mi biće skriveno ispod kože
Klovnovskom veselošću varam oko sebe
Deo sam prihvaćene vesele družine
Duboko u duši samoća me grebe
Kao mrak iz stare, sa dna, olupine
Bol
Ima jedan kamen
Težak
Skamenjenih suza grumen
Godinama
U stenu pretvaran
Suza gorkih, čemernih
Danima i noćima
Očima nerotkinje isplakavanih
Duboko u srcu sakriven
Od pogleda i ljudi
U zidove srca zariven
Sa srca nikad spasti neće
Ptići
O ptići moji gladni,
Željom prozvani,
U gnezdu što živite,
U srcu mome, studenome!
Čime, majka, da vas gladne nahrani!
Polje moje jalovo je,
Što posadim, nići neće...
Crne kiše krvi moje
Crnilom ga natopile...
Sunce, duše pomračene,
Svetlost daje od olova...
Polje moje, polje jadno,
Polje moje od korova...
Umirući ptići moji,
Rukama vas hladnim grlim
Celov spuštam na glavice
S vama, tužna, u smrt hrlim...
I plačem... plačem neutešna,
Kiša olovna, teška, polje da razmekša
Pa da vas tu shrani majka,
Praznim i očajnim rukama
Grob u polju da neguje
Umesto vas, ptići, dece svoje...
Nema tog položaja u kojem se ne kriju tajna vrata izlaza. – Momčilo Nastasijević
Kavez
U skučenom prostoru, ja,
statista sopstvenog života,
u klopku strahova,
neostvarenih zelja,
i kukavičluka uhvaćena.
Sa danima koji sve kraći postaju.
U ruci mi peščani sat, u glavi ogledalo,
u srcu baklja ljubavi dogoreva...
U utrobi kolevka nezanjihana,
a kroz vene, crna panika
vreme smrti polako uliva...
Oči trže izlaz, a izlaza nema.
Pogled umoran od lutanja
diže se...i gle!
Spuštena odozgo,
Tako ću i izaći...
Panta rei
Plutam
kao perce
po pučini života
pobesneli me talasi bacakaju tamo amo
izranjavane duše o grebene bola
čekam mirna mora
i spasilački brod
a vreme neumoljivo teče
i venama mojim
lagano ističe
da brod neće stići
počinjem da se bojim
dok tonem sve više
u mračne dubine
proklinjujući igre
te kurve sudbine
Stara kola sve isti drum
Kola su moja
Drdandava
Stara
I gde baš meni
Da se zalome takva
Sudbino jebena
Što deliš
Od oka
Nekima nova
Što meni ovakva
Točkovi stari
Rđave felne
Pa mi gume pucale
Svaki čas
I dok sam stajala
Vreme mi prolazilo
A oni drugi
Dodavali gas
Projurili kraj mene
Da ih više nisam uspela
U mnogim bitnim
Stvarima
U životu stići
Sudbino sudbino
U kantar te
Nebaždaren
Što će mi život uludo
U stajanju proći
Bez putokaza
Vučem uzdahe kroz grudi
Do mozga mi idu
i u povratku bi kroz oči da izađu
Stanite kiše moje duše
Zalud bi da kvasite tlo pod nogama
Od toga mi lakše biti neće
niti će iznići mirisno cveće
iz ovog čemera i jada
Ja sam zalutali putnik u svom životu
Ja još uvek sanjam dugine puteve
kroz male, bele, vesele oblačke
Tražim nebeske bašte i
svoje male anđele u njima
Zar je to mnogo?
Gde je kraj
Ovog lavirinta
I gde je putokaz taj
Još jedan uzdah
Još jedan vapaj
Opet na početku tuge
Samo očaj
u krug
U beskraj...
Put duše
Sve mi ovo liči na san
I znam da ću se probuditi
I opet postati
Svetlosna senka u beskraju večnosti
Okove imam sad
Ali znam da ću ih skinuti
I opet biti
Svetlosna senka u beskraju večnosti
Strah me je od buđenja
Ali znam da će ga nestati
Kad dodje vreme da opet budem
Svetlosna senka u beskraju večnosti
|
|
|
|
Poslao: 05 Okt 2011 10:01
|
offline
- Pridružio: 07 Apr 2011
- Poruke: 54
|
Božićna čarolija
Aci i Stefi
Pucketa vatra, po zidu igraju njene senke
Napolju pahulje u svečanu odeću oblače proplanke
Dok mame i tate pevaju nežne uspavanke
Po nebu nečujno klize čarobne Božićne sanke
Svako dete u blagoj Božićnoj noći
Prepušta se čarobnim snovima i njihovoj moći
Dečijoj želji da će mu Božić Bata doći
I spustiti se krišom kroz dimnjak iza ponoći
U spremljenu čarapu dok sat ponoć otkucava
Božić Bata poklonima želje ispunjava
Dečja srca Božjom radošću obasjava
Sjajnom zvezdom dečiji svet u čarobnoj noći čuva
Dok praporci zvone i Božić Bata odlazi
Anđeo čuvar na miran san dečiji pazi
I dok mališan po paperjastim snovima gazi
Krilom ga pokriva i nežno mazi
U Božićno jutro kad otvori okice
Svakom mališanu zaigra jako srce
Bosim nožicama otrči do čarapice
Najlepšim detinjim osmehom okiti majušno lice
Najdražim Božićnim poklonom darivani budu i mama i tata
Kad se male dečje ruke sklope oko njihovog vrata
Vreme na tren stane i otkucaji sata
Sreća je Božićna čarolija, Ljubav je Božić Bata
Delfini
Huk mora čuju
Zarobljeni delfini
Sloboda zove.
Huk mora čuju
Delfini u bazenu
Ropstvo ih boli.
Maleni dečak
Srcem im tugu čita
Plače sa njima.
Maleni dečak
Ljubav im nudi svoju
Da ublaži tugu.
Ciklus
Zagrljeni snom
Umoreni od ljubavi
Dišemo ko jedno.
%
Višnjine grane
Biserom u proleće
Zvone na vetru.
%
Umorni ratar
Oznojeno lice briše
Žuljevitim dlanom.
%
Sucokret žuti
Od roda savio glavu
Klanja se suncu.
%
Kukuruz zreo
Kao pred pogubljenje
Čeka berače.
%
Na vrelom asfaltu
Zgažena maca mala
Proklinje vozača.
%
Oblak i munja
Po nebu ljubav vode
Rađaju nevreme.
%
Pahulje bele
Beharom pokrile grane
Miriše zima.
%
Savijen starac
Pod težinom godina
Mladost sanja svoju.
|
|
|
|
Poslao: 29 Nov 2011 13:13
|
offline
- Pridružio: 07 Apr 2011
- Poruke: 54
|
Uspavanka
Ušetala tiho vila
U san tvoj
U koraku nesigurnom
Nespokoj
Hodala je jako sporo
Da što duže bude tu
Ali mesta nije bilo
U tvom svetu
I za nju
Po duginom se putu vraća
Kroz oblake od paperja
Spavaj mirno u svom svetu
Iz sna ti vila izašla
Noć je tiha
Nestvarna
Pesmu ti vila
Pevala
Spavaj mi spavaj
Ljubljeni
Nek su ti laki
Tvoji sni
Nek ti san niko
Ne remeti
Spavaj mi spavaj
Voljeni
Noćas nad tobom
Vila bdi
|
|
|
|
Poslao: 16 Dec 2011 11:07
|
offline
- Pridružio: 07 Apr 2011
- Poruke: 54
|
Jesenje balade
Sviraj jeseni moja
Sviraj mi setne balade
Sviraj o ljubavi i mladosti
O vremenu kad su se rađale nade
Sviraj o strepnji i o čekanju
O onim titrajućim leptirima
O ljubavi pravoj i večnoj
O nevinim devojačkim snovima
Sviraj o noćima u vrelom letu
O njihovim zanosnim mirisima
O srebrnoj svetlosti meseca
I o slatkim ljubavnim šaputanjima
Sviraj mi onu devojačku
O strasti i nežnim poljupcima
O dva tela isprepletena na pesku
Uz šum mora pomešan sa uzdasima
Sviraj nek plaču srca žice
Sviraj nek jeca tela violina
Uz zaboravljene note života
Bićem nek opet prostruji milina
Da vratiš vreme ne možeš
Sve ostaje u tim daljinama
Sviraj mi jeseni te setne pesme
Sviraj balade o uspomenama
|
|
|
|
Poslao: 27 Dec 2011 09:56
|
offline
- Pridružio: 07 Apr 2011
- Poruke: 54
|
U igri delfina sačuvana
Na horizontu igra delfina misli im spaja
I u toj bezbrižnoj igri bez kraja
duše i srca im
u šumu mora sačuvana
Sestrinskom ljubavlju zauvek vezane
sestre mora
moru posvećene
ko dve sirene čvrsto zagrljene
čarobnim trenutkom opčinjene
Dok stoje tako u vremenu zaustavljene
Igrom delfina okružene
Šapatom im srca osluškuju jedno drugo
Zašto si došla prokleta tugo
Da šum mora remetiš sada
Talasi pevajte i nadjačajte
Zlokobna zvona sudbine
Opakom bolešću što surovo prete
Tebe od mene da razdvoje
Dve sestre, dve sirene
Putuju morem uz delfine
Čarobnim trenutkom obe sačuvane
Zauvek zajedno
U uspomeni
I ovoj pesmi ovekovečene
Posvećeno mojoj dragoj sestri koje više nema...
(26.12.11.- Krk, HR)
|
|
|
|
Poslao: 01 Feb 2012 10:49
|
offline
- Pridružio: 07 Apr 2011
- Poruke: 54
|
Ljubim te mislima
Ljubila bih te danas...
Nežno kao lahor u proleće
Po usnama ovlaženim
Što se kreće
Da se pitaš je li bilo
Ili ti se učinilo
Da je poljubac
To nežno kretanje vazduha
Po uglovima tvojih usana
I šetam mislima
Taj poljubac
Čitav dan
Sa strasnom željom
Ljubavlju ispunjenom
Davno usnulom a
Današnjim danom uvek probuđenom
Kao čestitkom
Tebi za rođendan
|
|
|
|
Poslao: 07 Mar 2012 10:49
|
offline
- Pridružio: 07 Apr 2011
- Poruke: 54
|
Vreme
Nepotkupljivi gospodar sveta
Sigurnim i odmerenim korakom
Među nama moćno šeta
I briše
Kao gumicom
Sve na šta u prolazu naiđe
I suze
I bol
I ljubav
I sećanja
I uspomene
I sve nas
U prolazu
|
|
|
|
Poslao: 07 Mar 2012 10:49
|
offline
- Pridružio: 07 Apr 2011
- Poruke: 54
|
U okrilju noći
„Ista noć u belo odeva ista stabla.
Ni mi, od nekada, nismo više isti.“ – F.G.Lorka
Noć
Svuda ista
Zašto je meni ovako teška
Dok nekome sija
Sedef-Mesec sreće
Moja se luna crninom obavija
Mesec il luna – isto je
A noć je samo noć
Ta
Jedna ista
Mi smo to drugačiji u noći
I svagda nam drugačije vide oči
u svakoj novoj što će doći
A noć, noć je
uvek i svuda ista
Duboko crna
Garavo čista
No, to je život menja za nas, u nama
Kao majstor slikar
prekriva je različitim bojama
i kiti
čas sjajnim zvezdama
čas bisernim suzama
vrelim uzdasima
ili gorkim tugama
i onda se igra
poigrava
sa tako različitim
našim noćima
do one poslednje
za sve nas jednake
među istim noćima
univerzuma
|
|
|
|
Poslao: 07 Mar 2012 11:14
|
offline
- Pridružio: 07 Apr 2011
- Poruke: 54
|
Tvoj poljubac
Sva sunca univerzuma
u očima bljesnu
dah svih cvetnih bašta
u nozdrve se slije
opijenoj slatkim mirisima
um mi se izgubi u beskraju
dok u ustreptalom srcu
zvona celog sveta
snažno odjekuju
I sve vode planetarne
u plimu krv nadođu
i svi rojevi pčela
kao u košnicu
u utrobu moju
od silne strasti spravljen
ljubavni nektar divlje sipaju
Tad potekne nabujala reka
medovine i slatkih sokova
sa izvora
tvojih usana
od požude tvojih poljubaca
|
|
|
|