|
Poslao: 07 Mar 2012 11:22
|
offline
- Pridružio: 07 Apr 2011
- Poruke: 54
|
Konačna predaja
Predala se...
Izgubljena, jadna i slabašna
Kapitulacija njena bila je strašna
Tragovi očajničke borbe svuda
Uz završnu reč Strašnoga suda
Što je ko grom po njoj palila
Pustoš joj u duši zauvek ostavila
Sasušena krv u njenom telu
Nagoreli ostaci nadanja u pepelu
Neispinjenih želja poražena kolona
Ko sablasti strašnog progona
Kroz dim sa zgarišta u ropstvo ide
Plačne joj oči ne žele da vide
Tu žalnu kolonu iza rešetaka
Plave uvojke plavookog dečaka
Nestašnog osmeha na usnama
Što bi joj s ljubavlju govorile mama
Duge plave kike i zelene okice
Jedne malene nasmejane devojčice
U moždanoj ćeliji zauvek sad zarobljene
Sanjane snovima a nikad rođene
Njihova detinjstva i odrastanja
Prve korake i bolesna stanja
Ljubavi, uspehe i nadanja
Prva zaposlenja i venčanja
I srce steže dok kolonu prati
Nerođene dece nesuđena mati
Rane će joj otvorene do smrti ostati
Zašto baš ona predajom da plati
Okrutnu istinu kako da prihvati
Da je niko nikada majkom neće zvati
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 27 Mar 2012 11:46
|
offline
- Pridružio: 07 Apr 2011
- Poruke: 54
|
Ravnodušna
Htela bih pesmu noćas o bilo čemu
O ljubavi recimo
Ili o mržnji
Svejedno
O rastanku koji boli
Ili o iskrama pri prvom susretu
Možda o prevarenom srcu
Ili pak o rađanju strasti
Svejedno
O šetnji pored mora
O prvim poljupcima
O nadanju i iščekivanju
O buđenju u dvoje
Ili o promašenosti
Otuđenosti
Svejedno
Svejedno o čemu
Svejedno mi je u stvari
Jer više ništa od ovoga
Ne osećam u ovoj otupelosti
U koju si me bacio
Ravnodušnost ne piše pesme
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 27 Mar 2012 11:49
|
offline
- Pridružio: 07 Apr 2011
- Poruke: 54
|
U zamci
Kažem sebi - nikada više
onda ponovo nezvan baneš
i život bujicom pokreneš
zenice željom raširiš
krv mi ognjem zapališ
sante leda sa srca otopiš
i proleće u meni opet nastaniš
Cvrkutom zaljubljenih ptica
ime ti izgovaram i
pritom u strahu pokušavam
prolećne boje da sakrijem
da ih ne odam
Tvoju sliku
u sebi čuvam
u ramu od čežnje
kao najslađu tajnu
Svakog joj dana nađem lepše mesto
u sobi mojih preplašenih osećanja
u postelji satkanoj od čekanja i nadanja
do nekog novog dolaska i novih obećanja
I želim te ludo
sa svakim tvojim odlaskom još više
snagom prosjaka otupelog od gladi i zime
od nemoći sopstvene
da iz zamke izađe
i da jednom zauvek igru sudbine
u svoju korist okrene
Kivna na sebe i svoju neodlučnost...
Kivna na tebe i tvoju neuverljivost...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 04 Apr 2012 09:29
|
offline
- Pridružio: 07 Apr 2011
- Poruke: 54
|
Uzvrati mi …
Kroz trepavice guram pogled ka tebi
Stidljiv je, preplašen, a ja ga hrabrim
I najlepšim ga ritmom srca pratim
U tvoje misli da ga svratim
Da vidiš i shvatiš
Koliko je ljubavi iza njega u onim očima
Što krišom ti pogled šalju
Videćeš milion sunašaca
Milion njihovih ustreptlih srdašaca
Milion iskrica ljubavi rasplamsale
Što u ta dva oka tajno borave
Osećam da i u tvojim nemirnim očima
Žive isti takvi mali svetovi
I ja u njima
Uzvrati mi pogled i učini me srećnom
Biće dovoljno za početak
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Avg 2012 09:40
|
offline
- Pridružio: 07 Apr 2011
- Poruke: 54
|
Monodrama
Na mojoj pozornici te više nema
I kako sada sama da igram dalje
ovaj komad
Ja nisam zamislila da ovo bude monodrama
Scenski efekti sa tvojim likom
i tvoj glas
što se čuje kao eho
remete kompoziciju priče
Ovo je ljubavna priča
za dvoje
za dijaloge
za svađu
za izjave ljubavi
za poljupce
za veliki bračni krevet
....i zašto si uopšte dolazio ovamo
tako savršeno odigrao sve scene
ovacije u mojoj duši izazvao
i onda nestao...
Ne mogu da se skoncentrišem
Zaboravljam replike
Ispadam iz priče
I stalno kasnim
Dramske pauze sve veće pravim
Nije stvoreno da se zamišlja
Mora da se živi i igra
Udvoje
I svakoga dana ponovo
Ponovo
Ponovo
Volim te
A ti mene, reci
Poljubi
Zagrli
Usnimo san zajedno
Zajedno da odspavamo
Odsanjamo
Do sledećeg jutra
Do sledećeg dana
Do sledeće večeri
Do nove premijere
I svakoga dana premijera
Sve dok se zavesa ne spusti
Na pozornicu života
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 15 Jan 2013 12:16
|
offline
- Pridružio: 07 Apr 2011
- Poruke: 54
|
Ptic i ptica
Kako divno pada sneg napolju…
I dok kroz prozor gledam tu igru pahulja
Pogled mi se gubi preko nekog polja
U daljinu…
kako bi lepo bilo
da se u džepu tvog kaputa
zajedno greju
tvoja i moja ruka
dok šetamo po tom snegu
Da nam se dahovi mešaju
dok mi pahulje nežno skupljaš usnama sa lica
Nas dvoje, kao ptic i ptica
Zimom izgladneli ali slobodni
belinom snega i ljubavlju zaslepljeni
stazama ljubavi vođeni
sami sebi dovoljni
I dok sa nekog krova lagano kaplje i prave se ledenice
da u našim srcima plamte varnice
I greju
Oči da nam se tim žarom smeju
i sjaje od tog ognja
Oh, lepote, kad ti nije hladno usred ciče zime
Kad izgovarajući nečije ime
Toplota letnjeg sunca žilama ti šeta
I ko usred leta
Zarumeni ti lice
Ljubav, ah ta ljubav koja ne zna ni za kakve granice
Ni za godišnja doba…
Bože, kako divno pada sneg napolju
Dok mi se kroz prozor pogled gubi ka onom polju
Po kom šetamo zagrljeni
U nekom drugom paralelnom vremenu…
Ptic i ptica
Iz kaveza oslobođeni
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 25 Jun 2013 16:19
|
offline
- Pridružio: 07 Apr 2011
- Poruke: 54
|
Akvarel
Slikam suzama misli o tebi
i snove
sve snove
u koje mi ulaziš noćima
i ljubav
neuzvraćenu
i nadu
i sav bol nemoći
u mojoj duši
kao na papiru
kapi se razlivaju u akvarel
kompozicija slike
je krik praznine
sa tvojim imenom
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 04 Dec 2013 15:26
|
offline
- Pridružio: 07 Apr 2011
- Poruke: 54
|
Otkriće zagonetku
ko se vidi u pozadini
Haiku stihovi ovi
Bahatost toga
već kažnjava se od Boga
Priroda se buni
J e r
Nemarno zgnjeČen
ljupki poljski cvetak
I dalje miriše
Sputanih krila
Ptičica u kavezu
Peva O nebu
Maleno štene
Vezano debelim lancem
Plače za majkom
UhvaćEn delfin
S tugom gleda u more
Očekuje milost
Krotka košuta
Na nišanu lovaca
Štiti mladunče
i još mnogo toga... na žalost...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 15 Maj 2015 10:08
|
offline
- Pridružio: 07 Apr 2011
- Poruke: 54
|
Tajna
U bedemima stare rimske palate
kao nekrunisana carica
jedna tajna spava
u krošnji stare kruške sačuvana
kroz nežne šapate lišća
melodijom ljubavi ušuškana
zaljubljeni smeh joj
tišinom palate odzvanja
mozaicima pločnika vođena
lavirintom vremena sakrivena
u plamenu večitog ognja
sopstvenom vatrom sagorela
na žrtvenik hrama položena
u njegov kamen zauvek urezana
ljubavlju nevinom žrtvovana
nikada kao feniks ponovo rođena
Bedemima stare rimske palate ostala zauvek zarobljena
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 15 Maj 2015 10:10
|
offline
- Pridružio: 07 Apr 2011
- Poruke: 54
|
Sanjala sam
Sanjala sam noćas jedno davno vreme
I u njemu davni zenica mi sjaj
I strah sanjah s nevericom u tom čudnom snu
Što mi vraća opet davni osećaj
Sanjala sam noćas jedno vreme davno
Sanjala sam noćas jedne oči vrele
Tu toplinu koju mi razlivaju po telu
Pogledi što klize, miluju i peku
Ljubavlju i strašću opiju me celu
Sanjala sam noćas oči jedne vrele
Sanjala sam noćas neke ruke meke
Sigurnost i sreću dodirom što daju
Uljuljkana i spokojna kao malo dete
Zaštićena od bola u tom zagrljaju
Sanjala sam noćas ruke neke meke
Sanjala sam noćas ljubav našu davnu
Pred nebom i Bogom bejasmo ko jedno
Tajnu, ludo smelu, a noćas neskrivenu
Da li greh je ili nije, beše nam svejedno
Sanjala sam noćas našu ljubav davnu
Sanjala sam noćas, više sanjat’ neću
Zora san mi ote, ostavi prazninu
Mesto sreći i spokoju zameni sa tugom
Ljubav jednu, nepovratno, vrati u daljinu
Sanjala sam noćas, više sanjat’ neću
|
|
|
|
|
|
