|
Poslao: 05 Jan 2008 23:03
|
offline
- Pridružio: 29 Nov 2007
- Poruke: 98
- Gde živiš: u jednom divnom kontejneru
|
Osmehom cu razbiti led
i zaplivati u vodi pobede,
ljubavlju cu osvojiti svet
i ostati zauvek dete.
Igrom cu pobediti strah,
sva tuga sveta ce da se sakrije,
i zaustavicete dah
od toliko energije...
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 05 Jan 2008 23:05
|
offline
- Pridružio: 29 Nov 2007
- Poruke: 98
- Gde živiš: u jednom divnom kontejneru
|
Ljubav- ludilo, zanos, carobno svitanje,
Odgovor na nepostavljeno pitanje,
Besciljno, neumorno skitanje,
Iz ociju nemih citanje…
Ona se prizeljkuje, nje se boji…
Skrije se ponekad…
…al’ uvek…postoji…
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 05 Jan 2008 23:06
|
offline
- Pridružio: 29 Nov 2007
- Poruke: 98
- Gde živiš: u jednom divnom kontejneru
|
Pesma o jednom veselom decaku
Najvedriji osmeh deteta u letu,
zivahnost ptice u pokretu,
pozitivna energija za sve na svetu,
ovo je najsrecniji covek na svetu...
Nekada davno ona je nestala,
zivot mu dala
i otisla u raj,
barem su tako rekli,
i nije nesto sto vraca u oci sjaj,
ali…da je barem tu bio kraj…
Secate se prica o zlim vesticama?
E, takva jedna dama,
Vesta, slobodna I sama
Nejako dete je odbacila,
Bacila
Kao stvar,
Kao neki nepozeljni dar
S vencanja,
Kao nesto sto nije vredno milovanja,
I davanja, I secanja…
A otac?
Da ne ulazim mnogo u sitnice…
Reci cu samo
Otac je voleo zle vestice…
I ko kaze da je zivot surov?
I da nema dobrih ljudi?
Iz neke daleke sene
Dolaze obrisi neke zene,
koja je spremna da voli, da daje,
koja vidi kako te oci sjaje,
i da se bori, i da prkosi,
i dobro i zlo da podnosi
u ime ljubavi
prema detetu,
koje ume da voli…
I borila se, izborila se
Da njeno dete bude covek,
Da njeno dete ima nesto,
u jeku srece,
i nju je zivot odneo vesto
na autoputu Nis-Beograd,
i kako sad?
I kakav jad...
Otac ga pozva na samrti,
Da vidi zaboravljenog sina…
Kako je zivot ponekad skrt…
Otisao je da bi doziveo jos jednu smrt...
A ja vidim coveka punog (crnog) humora,
Bez trunke zlobe,
Bez trunke umora,
uvek nasmejanog, uvek u pokretu
i pomislim uvek:
„Boze, ovo je najsrecniji covek na svetu.“
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 06 Jan 2008 16:28
|
offline
- doktor_nedeljkovic
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 10 Dec 2007
- Poruke: 25
- Gde živiš: Nish
|
energija84 ::Pesma o jednom veselom decaku
Najvedriji osmeh deteta u letu,
zivahnost ptice u pokretu,
pozitivna energija za sve na svetu,
ovo je najsrecniji covek na svetu...
Nekada davno ona je nestala,
zivot mu dala
i otisla u raj,
barem su tako rekli,
i nije nesto sto vraca u oci sjaj,
ali…da je barem tu bio kraj…
Secate se prica o zlim vesticama?
E, takva jedna dama,
Vesta, slobodna I sama
Nejako dete je odbacila,
Bacila
Kao stvar,
Kao neki nepozeljni dar
S vencanja,
Kao nesto sto nije vredno milovanja,
I davanja, I secanja…
A otac?
Da ne ulazim mnogo u sitnice…
Reci cu samo
Otac je voleo zle vestice…
I ko kaze da je zivot surov?
I da nema dobrih ljudi?
Iz neke daleke sene
Dolaze obrisi neke zene,
koja je spremna da voli, da daje,
koja vidi kako te oci sjaje,
i da se bori, i da prkosi,
i dobro i zlo da podnosi
u ime ljubavi
prema detetu,
koje ume da voli…
I borila se, izborila se
Da njeno dete bude covek,
Da njeno dete ima nesto,
u jeku srece,
i nju je zivot odneo vesto
na autoputu Nis-Beograd,
i kako sad?
I kakav jad...
Otac ga pozva na samrti,
Da vidi zaboravljenog sina…
Kako je zivot ponekad skrt…
Otisao je da bi doziveo jos jednu smrt...
A ja vidim coveka punog (crnog) humora,
Bez trunke zlobe,
Bez trunke umora,
uvek nasmejanog, uvek u pokretu
i pomislim uvek:
„Boze, ovo je najsrecniji covek na svetu.“
mudro ... 
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 06 Jan 2008 17:59
|
offline
- Pridružio: 29 Nov 2007
- Poruke: 98
- Gde živiš: u jednom divnom kontejneru
|
veseli decak je mudar...
|
|
|
|
|
|
