|
Ulicama praznim ja hodam sama,
zvezde sa neba izgubile su sjaj,
moje je srce zaposela večna tama,
sada kada znam da je našoj ljubavi kraj…
Melodija vetra u zagrljaj hrli kapima kiše,
zvizduk secanja u vremenu se cuje,
nase ljubavi nema vise,
samo uspomene na nju kroz noc huje...
Prah meseceve svetlosti pada mi na lice,
polako se u mojim ocima suze roje,
jer saznala sam da imas dusu izdajice
i poverovala u pricu da prave ljubavi postoje!
Praznina trenutka pruza mi ruke,
gura me u provaliju nestalog sna,
niko vise ne poznaje moje muke,
jer me je zivot doveo do dna...
Ljubav nasu surovi plamen vatre brise,
ostaje samo pepeo bez uzaludne nade,
ostaje samo vetar da u zagrljaj hrli kapima kise,
ostaje samo kljuc duse moje,koji niko nece moci da ukrade!
Izdaja je tvoja,moja najveca kazna,
moja surova realnost u koju gledam svakoga jutra,
zbog izdaje tvoje,moja je dusa prazna
i zbog nje nema cemu da se raduje sutra!
|
