|
Око мене само очи су и уши,
Што питањем гледају да одговор чују.
Тачно знају тон и поглед који гуши,
Здружено већ данима заверу ми кују.
Ситне су очи што гледају из мрака,
Најситније оне што кроз зидове прођу.
Очи што стид не пуштају из шака,
Ситне су и гадне, и до кости глођу.
Велике уши под црним су капутом,
Највеће у трњу, крај сиктаја змије.
Насладу траже у свему, па и у том,
Што чују и оно што се рекло није.
Зато ја бежим од таме и тишине духа,
Бежим у непознато да пронађем спас.
Ал', побегнем ли од ока и уха,
Ја ћу ипак тајити свој покрет и глас.
Песму назвах ''Параноја''
Написах је пре двадесет(ак) година. Драга ми је.
Е, да: Написао TiSi
|
