|
Koraci…
Tako malo koraka cujem, kao da lagano svi od mene odlaze, napustaju dusu koja zbog ljubavi pati, u tisini koja para oblake magle pred mojim zivotom…Taj trenutak tako dobro znam, jer u mom zivotu ih je sve vise. Svi oni svrate u odaje tuge I samoce, daju nadu sreci, pa okrenu ledja ostave me samu…Toliko dugih noci, onih najduzih u mom zivotu, svakim danom sve je vise, I svaka za sobom korake brise…Svi od mene odlaze, a neki samo prolaze porem mene kao hrama koji mozda tu stoji vek I vekova, stare kuce, oronule kao sto sam I ja…U mojoj glavi zvuk para rane koje vec godinama zarastaju, zvuk tvojih cipela, skripucavo kretalje levo-desno, kao da mozda zelis mi reci neku jad, neki cemer uneti u srce koje u tami bdgi.Ali ono zna, ono sluti da dolazis…Klap, klap…Odlazis…
I besana noc koja mi dolazi, cujem duhove koji tvoje senke prate, oni znaju kako je mojoj dusi I zele da te vrate…. U glavi milion razloga, a ni jedan pravi, I ta bol, senka koja mi dolazi lagano me davi. Ti koraci kojim napustas odaje mog tuznog zivota dugo mi ostaju u secanju. Prosto pozelim I ja tako kao ti nekud otici, sve zaboraviti…Onda pogledah svoje telo, I shvatih da nisam ko ti, da mi nedostaju ti isti koraci, koje noge kao pero ispisuje, shvatih da tog pera ja nemam, samo mastilo,koja se sliva niz lice…
By GoCkA
27.7.2007.
|
