|
Poslao: 07 Avg 2010 13:19
|
offline
- longing_one
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 08 Jan 2009
- Poruke: 11
|
Spremajući se za misiju
reših da ubijem u sebi
poslednje porive ljudskosti
i uspomenu na tebe.
Svestan da ne mogu poleteti
kroz izmaglicu sećanja
neispavan od silne žudnje,
umoran od duge čežnje.
Rasplamsah niske strasti
ubice sentimenta,
okružih se demonskom rikom
da otupim svoja čula.
Zatvorih prozore i vrata
spustih zavese i kapke,
dva puta okrenuh ključ
i sakrih ga od sebe.
I ostade samo tišina.
Proverih instrumente.
Nebo beše vedro
a pista slobodna i suva.
Sve beše spremno za let.
Ukopčah prekidače,
otvorih dovod goriva
i stavih ruke na palicu.
Al noćno nebo imaše
boju očiju tvojih
a glas sa kontrolnog tornja
i on beše tvoj.
Ne ostade mi ništa drugo
no da obustavim let,
vratim se natrag u bazu
i nastavim da sanjam o tebi.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 08 Avg 2010 09:59
|
offline
- Pridružio: 01 Jan 2009
- Poruke: 196
|
Ne često, ne mnogima, ali događa se. Desi se ponekad i ono nemoguće.
Neki bi pjesnici, neke sanjalice veće nego što sam ja, rekli - uzalud se trudim, uzalud se budim, moj san odavno je java... a možda se to moja java u san pretvorila
"svestan da ne mogu poleteti... ... i sakrih ga od sebe..." - da je pjesma od samo ovih dviju strofa, čini mi se sve bi rekla
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Avg 2010 10:26
|
offline
- Pridružio: 14 Okt 2008
- Poruke: 607
|
Longing one, iščitavam tvoju pesmu po ko zna koji put. Priznajem da je veoma neobična, mislim da bih je svrstala u pesme slobodnog stiha, savremena poezija. Dopada mi se, na jedan nov, drugačiji način pevaš o ljubavi kao što je to činio npr. Vasko Popa.
Uspeo si da naizgled prostim jezikom, svakodnevnim rečima u obliku priče iskažeš svoj osećaj. Još jednom, sjajno!
|
|
|
|
|
|
