|
Zwuci slomljene duse,kao neuko swiranje wioline,wristi u mojim ocima swaka suza,i pece kao da staklo iz njih tece,a kida i boli,jer srce wise ne ume da woli,jer powredjeno jeca od boli,a nije wredjano ono wec je wredjalo..
Gubim sebe,ne umem da se wratim,da se pronadjem u mislima swojim,u tom jedinom kutku mom,u kom se osmeh nekad radja a tuga gasi,gde masta ne da srce da mi neko gazi...
O cemu pisem ne znam ni sama,bol me tera gorcina me gusi,snowa wise nemam,i swet mi se rusi,jer ne umem da prepoznam,samo koracam slepo,jer suze mi wid zamagle,i nestaje swe lepo,samo osecaj tuge ostaje...
Ne zelim da patim,da se na gore menjam,zelim da se wratim..ispocetka da pocnem i da shwatim..
Osmehe zelim,i wedre oci,ne teske suze,i neprespawane noci...
|
