|
POGLED U LEĐA
Još uvek te vidim kako
Prstima plavim od kupina
Dodiruješ iskru munje
Na tamnoj pozadini noći
I kako modre senke
Pretvaraš u neme svedoke
Tvoje veličanstvenosti
Vraća mi se slika
Slika što teži nestajanju
I što se više otima
Sve mi je jača u mozgu
Prasak! Tišina i… slika.
Govori se o patriotizmu
O slavi i pobedama
Pominju se i neki sveci
A ja brojim polumesece
Od ruža na tvojim usnama
Utisnutim na čašama.
Jedna se kap otela
Kliznula k’o nestašno dete
Dole u zabranjenu zonu
Tamo gde se gubi razum
Tamo gde se ne sme
I želi, i mora, i hoće…
Krvari mi srce što nisam ta kap.
Prešlo se na Hegela, Kanta…
Filozofija preko ivica čaša
Mleč na usnama, rađam se
Nešto ti šapuću, slutim
Ubiću ljudi, ubiću… Ćutim
Tolstoj, Čehov, Šiler, Gete
Pa to kao da je neka prozivka
Čekam da prozovu i mene
Oči upijaju boju haljine
Haljina boju zidova
Zidovi boju mora
A sve zajedno upija mene
I zadnji pogled u - leđa.
Još uvek te vidim kako
Prstima plavim od kupina
Rasplićeš kosu do kolena
Na tamnoj pozadini noći
I kako patuljke u travi
Pretvaraš u neme svedoke
U ljubavnike razigrane
Ljulja mi se slika
Slika što teži nastajanju
I sve što se više urezuje
Sve mi je manje u mozgu
Prasak! I pogled…
U - leđa noći.
|
