Ako se ikada budeš našao na raspuću nada svojih
Ako se ikada budeš našao
Na raspuću nada svojih,
Ikada praštao grehe
I snove tuđe ,
Pronađi tada
Ono mesto
U mašti svojoj
Gde dete u tebi
Traži majku ,
Oca i brata;
Gde suze i smeh
Istog roditelja
Nalaze;
Potraži u tuzi
Svojoj
Sebičnog i nezahvalnog
Prijatelja lažnog,
Zaređaj si oko vrata
Bisere te olovne
Svaki put kad ti
Oči zasuze
I srce puca;
Poređaj i misli svoje,
I želje i htenja;
Napuni tu vreću
I veži je za noge slabe
Kao brojanicu
U času mučnom
Oko ruke verne
Da ti korak utvrdi i volju sjača;
Ne stidi se praznine hoda
Niti straha od sutra
Ako se ikada budeš našao
Za trpezom dušmana svoga,
Već se pitaj
Šta je to strah , i
Šta je to mir u telu tvom,
Kad se oči tvoje
Sretnu sa
Stidom duše čiste,
Šta to poje
Unutar tvog bića kada se odrekneš
jedinog
Što imaš,
Kada nekome podaš
Ono malo,
Ono sve.
Pitaj se,
Šta to poje unutar tvog bića
Ako se ikada budeš našao
Na raspuću nada svojih
I praštao grehe i snove tuđe.
(16.12.2001)
|