|
Kosovo polje- devedeset i neka,
odlazile su u pakao i jedna i druga strana,
jedna bolest jeziva i preka
tad vladala je svetom,
i oci, i zivote ljudske punila je setom.
Da ne pogledas javu-
gomila bednika sto misli da je u pravu
i raspravlja o pravdi
dok bratu rodjenom skida glavu.
Moji, tvoji, njihovi, nasi,
a niko nije bio svoj,
nije se znalo ko koga plasi,
ponavljao se kosovski boj.
Opet smo izvojevali isti poraz,
mnogo je njih pritislo oroz,
neki na sebe, neki na druge,
u friziderima- rezerve tuge.
Mnogi su morali da odu,
neki zbog smrti, neki zbog zivota,
sve to na propast strasnu lici,
jos jedna od mnogih tuznih nota
u tragicnoj kosovskoj prici.
Kad cemo prestati da verujemo u ogoljeno tlo,
kad cemo prestati sami sebe da vucemo na dno,
kad ce prestati agonija u kojoj svako svakome sudi
i hocemo li ikada shvatiti:
nije bitna zemlja gola-
vazni smo mi, vazni su ljudi!!!
|
