|
Poslao: 13 Nov 2008 20:40
|
offline
- Pridružio: 13 Nov 2008
- Poruke: 88
|
SUSRET SA DUŠOM
Tragam,
a dugo već ne nalazim.
U traganju
se tragovi
izgubili,
odavno.
Putujem,
a nikako da stignem.
Predamnom
velika voda.
Nemirna
tiha
i nedostižna.
Dolazi brzo i ...
nestaje,
kao život.
Ne mogu je uhvatiti.
Samo gledam i nemirnim disanjem
narušavam njenu
tajnu,
samo njoj
znanu
tišinu.
U vodi lik,
pomalo stranac,
gledamo se putnik i ja,
sretoh se sa sobom,
prvi put.
Vreme nam je zakazalo susret.
Gledamo se,
netremice,
nepomični.
A u vodi samo oči i tišina,
i zenice širom otvorene,
u njima se nebo udavilo od tuge.
Iz dubine duša proviruje,
plašljiva kao malo dete.
A po njoj,
samo brazde raskopane.
Iz nekih još teče
a neke su odavno sasušene.
Htedoh duši da kažem nešto,
ali ćutim.
Reči bi je samo povredile.
Samo ćutim.
Duša se kupa,
u reku zaranja,
a ja,
nepomičan,
gledam kako ispira bol
rastvara se i nestaje.
Čak je i um zanemeo,
od stida i kajanja.
Držim je grčevito,
ona je sve što imam.
Poslednji trag
u traganju,
da se ne izgubim,
da se vratim.
Samo mi je duša ostala.
(Maj 2008, Bane Damnjanović)
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 13 Nov 2008 20:41
|
offline
- Pridružio: 13 Nov 2008
- Poruke: 88
|
Noć Preobraženska
Kraj leta je blizu a kosa tvoja miriše na April
Snom Anđela spavaš duboko i tiho ,
dok tvoja ruka nepomično leži preko mojih grudi.
Odavno ne spavam jer san se nikako ne spušta na oči.
A slike sreće iz mladosti naše naviru ko reka.
Rasparčano srce stavljam ti na grudi,
I kosom ga tvojom uvezujem draga,
a ljubav tvoja koja nadolazi u život ga vraća,
jer ova noć je noć preobraženja.
Noćas Gospod na nas spušta sveti pokrivač od sreće,
noćas svetle naše zagrljene duše,
i ljubav iskrena u srca se vraća.
(19.08.2008, Bane Damnjanovic)
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 13 Nov 2008 20:43
|
offline
- Pridružio: 13 Nov 2008
- Poruke: 88
|
Čekaću te draga
I kad kreneš draga na poslednje putovanje,
licem okrenuta prema Bogu, čekat ću te.
Slike našeg života prolaziće u nizu,lagano.
Gledaćeš ih draga i setićeš se i radosti i bola,
i osetićeš tada svu moju bol i boleće te više nego ikad.
Gospod će te uzeti za ruku i povešće te prema meni.
Poći ću ti u susret noseći u ruci venčić od mladih vrba,
ukrašen cvetovima maslačka i belih rada.
I staviću ti vencic na glavu.
I ljubiicu te, dugo, dugo bez kraja.
I zaplakaćeš tada.
I setićeš se naših prvih dana.
Zagrliću te govorom bez reci,
i povešću te dragana moja,
na reku anđela belih.
Zagrljeni, plakaćemo.
Suzama svetim.
Prečistim.
Treperice duse kao list na vetru.
Bol prošlosti nase,ispracemo,
suzama vrelijim od zvezda.
I kad podjes draga, na poslednje putovanje.
Ma kojim god putem da krenes, cekacu te.
Jer cekanje i ljubav samo, jos ostade u meni.
U tebi nada, mozda, da cemo se sresti.
U tebi nada , u meni cekanje.
Čekaću te draga.
(Bane Damnjanović, 15.07.2008-)
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Nov 2008 10:21
|
offline
- Pridružio: 30 Okt 2008
- Poruke: 59
- Gde živiš: Pozarevac
|
Podseca jako na Tagoru...
Svaka cast, lepo je sto ti stihovi lice na stihove velikog filozofa...
Nemoj reci hvala, suvise bi bilo, hvala tebi na stihovima!
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 22 Nov 2008 14:47
|
offline
- Pridružio: 13 Nov 2008
- Poruke: 88
|
Ključ od njenog srca
Modar sam od noći, i natopljen tugom.
Umorna duša, zaspavši pred zoru, dobila je krila.
Dodirnuvši nebo, oslobođen tuge u Gospoda gledam.
I videh lepotu božanskoga mira i naše mesto pod suncem, bez bola.
Tad ugledah tvoje nasmejano lice, obasjana srećom ideš mi u susret.
U grudima nosiš zaključanu ljubav.
Zagrljeni draga drhtimo od sreće, ko da nam je prvi susret u životu.
Iz njedara vadiš ključ od tvoga srca.
Poklanjaš mi ključić i kažeš mi: gledaj, unutra je ljubav, odavno te čeka.
(24 Jul 2008, Bane Damnjanović)
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 23 Nov 2008 22:18
|
offline
- Pridružio: 13 Nov 2008
- Poruke: 88
|
Sećanje na April ‘79
Čak i budan sanjam polje od maslačka,
i bokore bele tek procvalih rada,
ja se setih naših ludih imena od tada,
zvao sam te žaba a ti mene žabac,
i setih se nečeg jako, jako važnog i onda i sada,
zavoleh te, ZAVOLEH TE DRAGA.
(Bane Damnjanović, April 2008-)
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 28 Feb 2009 11:31
|
offline
- Pridružio: 13 Nov 2008
- Poruke: 88
|
Proleće na Nišavi
I tišina treba da ćuti,
u času nabreklih ljubicica,
kad drhtaji naši uz strast proletnjeg jutra,
otvaraju kapiju najplavije mladosti.
Moja draga i ja,
uz strepnju od lutanja,
umorni od ćutanja,
tražimo neku malenu sreću,
tek da joj darujemo ime.
Bane Damnjanović , Mart '79
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 28 Feb 2009 13:39
|
offline
- nevena nevene
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 29 Jan 2009
- Poruke: 488
- Gde živiš: tako blizu, a tako daleko
|
Bane Damnjan ::Ključ od njenog srca
Modar sam od noći, i natopljen tugom.
Umorna duša, zaspavši pred zoru, dobila je krila.
Koliko dubine i snage ima u ovom stihu, s koliko malo reči rečeno toliko toga... Ne znam čija je to pesma, ako je tvoja Bane, svaka čast! Objavi što pre svoje stihove i javi nam gde možemo da ih kupimo. Moj predlog je: uradi ono što je uradio Zoran Dašić Daša, gitarista iz grupe "Legende": njegove stihove kazuje Milan Šević uz odabranu, "duboku" muziku. Vrlo upečatljivo i snažno. Izvini na ubacivanju ovog materijalnog momenta, ali volela bih da pružiš mogućnost ljudima da uživaju u tvojim, ako su tvoji stihovi ili nas neupućene uputiš kako da dođemo do njih. U mojim rečima nema reklame, iznosim svoje mišljenje.
Dopuna: 28 Feb 2009 13:39
Bane Damnjan ::Čekaću te draga
I kad kreneš draga na poslednje putovanje,
licem okrenuta prema Bogu, čekat ću te.
Bane, što si se ućutao?
Oćemo još,još i još, mnogo tih još, tvojih stihova!
|
|
|
|
|
|
|
|
ja sam se odusevio...
