|
Poslao: 20 Apr 2013 22:08
|
offline
- Pridružio: 13 Nov 2008
- Poruke: 88
|
Hvala Dušanu na lepim rečima! Hvala svima koji dolazite ovde i čitate i ostavljate trag da ste bili!
Raduje me da vam se poneka pesma dopala i da ste ih označili, svako prema svom ukusu i onome što je pronašao u stihovima!
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 29 Jun 2013 17:43
|
offline
- Pridružio: 13 Nov 2008
- Poruke: 88
|
Adađo
Mirisala je
kao posle junske kiše u suton
,
Nišava zagonetna
nemirna
iskričava,
grozničavo grleći oblutke
kao majka ptiće
u odlasku niz zapadno sunce
i uvek, nespretno užurbana
kao pred daleki put,
kao da se ne opraštamo
po navici,
već drugačije
,
i odnoseći nešto
nejasno
iz mene
iz sebe
iz vremena
,
zašumorila je
nešto duboko
teško i
setno,
nešto kao nalik na rečni adađo
okupan hladnom
večernjom
izmaglicom
,
šumorila je
i
šumorila
dok se nismo zamaglili i orosili opraštanjem
,
gledali smo se ćutanjem
gledali
ćutali
tekli
i
utihnuli
Bane Damnjanović
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Dec 2013 10:49
|
offline
- Pridružio: 13 Nov 2008
- Poruke: 88
|
Kenozoik - nedostižan san
Život nije fer!
zapisao je mladi dinosaur
koji tek što je počeo pisati poeziju
u rano predvečerje na obali Jukatana
jer,
to je u stvari
sve što če on ikada napisati o svom poetskom viđenju sveta
i dok je ogromna senka padala s nebesa,
topli vetar s pučine raspršio je
sve njegove
snove
Bane Damnjanović
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 28 Maj 2014 18:39
|
offline
- Pridružio: 13 Nov 2008
- Poruke: 88
|
Pad
Između vrha i dna
ima mnogo prostora,
soba
prozora
vidika
i pad je najkraći
ako su baš
svi otvori
zatvoreni
i oči,
i da te baš nista
ni misao
ni kakav slucajni prizor
ni dečji plač
(ni reč
ni pogled
ni nada)
ne odvede stranputicom
i otkloni te od slobodnog pada
u sigurno
dno
Let
Ne,
ti nisi nikakva ptica
mada
i ovo je let
i dugo si
dugo
dozivao oca
al' ne odaziva se
Ti nisi nikad leteo dugo - osim u snu
ipak
ovo je možda nekakva java
i ti probićeš led
iako
ti nisi nikakva ptica
tvoj je došao red
i ti si dovoljno jak
da poletiš
i grudima dok sečeš zrak
gluva se rastvara stvarnost
ti rušiš se deo po deo
i sav tvoj neotkriven svet ...
i ti,
tiho
lagano
odlaziš u mrak
Ti se sad možeš nazvati pticom
i sad drugačije videti sve
s osmehom pravim na licu
sresti ćeš ljude radosne
ko nikad pre
ko nikad pre
slobodne
Ko da sam ovo već video jednom
i ista priča ponavlja se
Zašto u isti kavez ulaze ptice
kad opet rode se
Bane Damnjanović
|
|
|
|
|
|
