|
Poslao: 21 Apr 2011 23:17
|
offline
- Pridružio: 13 Nov 2008
- Poruke: 88
|
Spasenja znak
Odavno
nemoćno čekam,
dugo,
predugo
ćutim,
od neba
tražim znak.
Da me probode
pravo kroz srce
treba mi,
samo jedan
jedan
jedini
jak,
Sunčev zrak.
Da svemir uđe u mene,
da stane bola vreme,
da se istopi taj crni mrak!
Kad se duša obasja,
ukazaće se i znak!
Bane Damnjanović, April 2011
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 24 Apr 2011 12:58
|
offline
- Pridružio: 13 Nov 2008
- Poruke: 88
|
GODINE MOJE
Stale tako neke godine,
u meni.
Stoje i ne idu.
Nikud ne idu,
stoje,
ne teku.
Okrenem se,
gledam
ne vidim.
Očima gledam
ne vidim,
nigde ih nema.
Osećam.
ipak
u
meni
stoje
godine moje.
Dal' me to ne vole,
pa se kriju
od mojih
plavih
očiju.
Dal' me ipak vole,
pa se u meni
sakrile.
Od očiju se mojih kriju,
ružnoću da im ne vidim.
U meni,
godine
stoje,
ne idu,
ne teku.
Stoje.
Bane Damnjanović, o Vaskrsu 2011
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 26 Apr 2011 14:49
|
offline
- Pridružio: 13 Nov 2008
- Poruke: 88
|
...
ONA DOLAZI - Memento mori
Ona se desi,
ona zastane
uzme te
i ...
nosi.
Ona putuje,
svuda putuje,
nezvana putuje,
svuda je ima,
ona sve zna,
a nikada nikog ništa nije pitala.
I niko joj nikada ništa ne odgovori
I niko je sopstvenu nije video,
dok mu nije sama došla.
Nem si.
Nemi su.
Nema je
Ćutiš.
Ćuti.
Ćute
Plaču!
Tada je i ti vidiš, i ti znaš,
tada je i drugi vide, al' ne znaju,
samo zamišljaju,
jer samo si je ti poznao,
i bez reči joj mesto ostavljaš,
gledaš dok pada na tebe,
bez reči se daješ.
Uzima te,
i ...
odnosi!
Onda te ostavlja
i ...
odlazi dalje svojim putem.
Ti, reče ti,
ti ostaješ.
Ostaješ i ideš,
kao svuda ideš,
i sve vidiš,
slike vidiš,
do rođenja vidiš.
Sebe i sve posmotriš,
a nigde ne ideš,
ležiš.
Ti ostaješ,
tu ostaješ,
tu
gde te ostavila,
tu gde mnoge ostavlja,
i ...
Odlazi,
po druge odlazi,
množina ih se sprema i čeka.
Čeka!
Vreme stalo, misliš!
Vreme radi, vreme čeka.
Vreme pada na tebe.
Pada!
Postaješ deo kamena, od kamena si,
u kamenu .
Postaješ deo zemlje, od zemlje si,
u zemlji.
Postaješ deo kiše, rastvaraš se,
i ...
Sve si!
Deo si vetrova iznad tebe što su.
Deo si neba iznad tebe što je.
Deo si Sunca iznad tebe što je.
Deo si mesečine iznad tebe što je,
i u mraku mraka mrak si,
u tebi i iznad tebe što je.
I čekaš, Anđela svog belog čekaš,
jer ako ti jesi bio, i njega mora biti!
Mora biti!
Čekaš!
Svetlo u svetlu krila nosi, gledaš,
i ...
Ptica si!
Velika bela ptica si, letiš!
Letiš, do rođenja letiš, i ...
sve drugačije, jeste!
Letiš!
Letiš, iznad sebe letiš,
iznad sebe što beše letiš,
dugo letiš!
U krug!
Krlima belim senku praviš,
dole,
iznad onoga što si ostavio,
što je ona ostavila,
senku praviš.
Senka si!
U vremenu senku praviš,
u vremenu senku utiskuješ,
iznad sebe koji si dole,
iznad sebe senku u vremenu ostavljaš,
ostavljaš,
pod sobom sebe ostavljaš,
i ..
ideš,
u svetlost ideš.
Svetlost si, svetlošću na sebe padaš i ...
Letiš
Odlaziš
Zauvek,
tragove svoje ostavljaš.
B. Damnjanović, o Vaskrsu, April 2011
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Maj 2011 13:29
|
offline
- Pridružio: 13 Nov 2008
- Poruke: 88
|
ZASPALA TUGA
U kanjonu
nad rekom stojim,
gledam,
u vrbe zapleten
ćutim,
vodu gledam i ...
tečem ...
Nad glavom vrbe u vrboplaču
šušte
tiho,
šapuću
trepere
nečujno,
dišu,
kao zaspalo detinjstvo.
Na licu osmeh,
mali zagonetni osmeh,
vratio se i ...
miluje,
dušu miluje.
Pustam ga
da luta,
niz vrbake,
niz brzake,
niz slapove
niz sprudove,
do riba
do školjki,
neka luta,
moj je,
tu je
vratiće se opet,
moj mali zagonetni osmeh,
vratiće se
iznenada
kao što je i otišao
davno.
Odavno ga
moje lice čeka.
Odavno ga
moja duša sanja.
Odavno moje srce
za njim žudi,
kuca
i ... ćuti.
Vrboplač opet,
niz lice
klizi,
preko osmeha klizi,
miluje.
Davno se nisu ovako milovali,
moj mali zagonetno osmeh
moje lice i ...
vrboplač.
A tuga?
Tihuje,
zaspala,
umorna
spava,
snom umornog pesnika spava
umorne godine sanja.
Bane Damnjanović, Maj 2011
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Maj 2011 13:45
|
offline
- MilenaNS
- Super građanin
- Pridružio: 16 Jun 2009
- Poruke: 1243
|
Bane Damnjan ::
Odavno ga
moje lice čeka.
Odavno ga
moja duša sanja.
Odavno moje srce
za njim žudi,
kuca
i ... ćuti.
Kako je ovo divno receno...Svaka cast cika Bane... 
Uvek mi je zadovoljstvo citati Vase stihove...
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 17 Jun 2011 15:37
|
offline
- Pridružio: 13 Nov 2008
- Poruke: 88
|
U LETNJI DAN
Dan se kotrlja u sivo
podamnom putevi,
prašnjavi
letnji,
bez sreće
bez veselja,
samoću traže,
bezvoljno.
Oblak u mimohodu
biserjem s neba,
rafalom
prašinu
strelja.
Pogled
podići
ili otići?
U mestu stojim
ukopan,
promiču misli
jedna za drugom,
a ja umoran i sam.
Suton sve bliži
sad je već izvesno
tamom će biti ubijen dan.
Ipak,
samo na tren,
misao jedna
bljesnu u snenoj glavi,
ostati vredi,
lice umiti,
kišicom
plahom
letnjom,
možda se nada javi.
Bane Damnjanović, Jun 2011
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 20 Jun 2011 11:02
|
offline
- Pridružio: 13 Nov 2008
- Poruke: 88
|
IZVESNOST
Na severu,
se juče
otopio
poslednji
veliki lednik,
Severnim morem
ne plovi više
ledeni breg,
ko onaj što je
slomio veliki
ukleti Titanik.
Pročitah jutrošnje
lokalne novine
i u njima
kratku
i tužnu vest,
U mom se kraju
osušio
poslednji,
veliki brest.
Dal' znaju
leptiri ponoćni,
večitog leta na kraju
da poslednju igru svoju
noćas igraju.
Nad morima
i okeanima,
tamno je nebo
danima.
Nad pučinom,
oblaci prave
senke sablasne,
skrivaju svojom tamom,
Sunce što gasne.
Reči su, gorke, opore, STVARNE.
Na sretne dane,
oštro su sasekle
sećanja
nit ...
NA MRTVOJ STRAŽI,
ČEMPRESI
STOJE, ...
Šapuću
Tiho, ...
RUŠI
SE
NEBO
NAD
MRTVIM
MOREM
UMRO
JE
POSLEDNJI
KIT.
Bane Damnjanović, Jun 2011
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 20 Jun 2011 17:05
|
offline
- MilenaNS
- Super građanin
- Pridružio: 16 Jun 2009
- Poruke: 1243
|
Bane Damnjan ::
Dal' znaju
leptiri ponoćni,
večitog leta na kraju
da poslednju igru svoju
noćas igraju.
Reči su, gorke, opore, STVARNE.
Na sretne dane,
oštro su sasekle
sećanja
nit ...
Cika Bane, malo sam Vam seckala pesmu, ne zamerite... 
Izdvojila sam ono sto je ostavilo snazan utisak na mene...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 28 Jun 2011 13:09
|
offline
- Pridružio: 13 Nov 2008
- Poruke: 88
|
O LJUBAVI
U neko vreme,
pre mnogo godina ljubav se desi,
dođe
zablista
zasija
posred srca
kao strela nas probode
u trenu jednom
zaustavi se ...
,
i uđe u naše živote.
Mi tako
mladi
zeleni
vetrasti,
očas se predamo
i ...
,
odustajemo
od slobode.
Korača s nama
kao dete raste,
raste
lagano i ...
,
i uzima i daje i ...
,
traje,
traje.
U neko vreme,
za mnogo godina
ljubav nesvesno počne da steže,
da guši,
lagano
krene
sve,
nečujno
tiho
da
se
ruši
,
stoje reči neizrečene ...
kao kost u grlu,
bole
,
u
nama
,
u duši
utihne tako,
kao navika stara,
umori se
izbledi
i ...
vene,
vene,
bez
žara,
i svene jako,
izbledi
ispari,
na vrelom suncu
ko kapi rose
,
ostanu sećanja,
nagoni
navike
uzdasi ...
,
i daleki
šum
koraka njenih
u nestajanju
i njene noge bose.
Bane Damnjanović
|
|
|
|
|
|
