|
Poslao: 02 Jul 2011 19:37
|
offline
- Pridružio: 13 Nov 2008
- Poruke: 88
|
MIRIS SEĆANJA
pokušavam se setiti
nečega
što liči
na
sopstvenost
trajanja
,
gledam par lastavica
jurišaju
vratolomno
niz prašnjavi seoski put
,
nestaju iz vidokruga
,
žalostan i zbunjen
saplićem se
o sebe
na svom
koraku
prvom
,
i padam
na
početak
nečega,
nekog
velikog saznanja
i ...
uplašeno podižem ruke put neba,
Mater me uzima
gnezdim se
u topli skut,
košulja joj miriše
na sveže potopljenu konoplju u reci
a nedra
mirišu na srce
,
dole
kraj Nišave
iz davno srušenih zidova,
crkve bez krova
ne čuju se zvona
bez zvonika
,
pedesete su bile
pedesete su mi sada
i ja još uvek ne razumem najbolje svoje godine u odlasku!
Bane Damnjanović
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 16 Jul 2011 13:06
|
offline
- Pridružio: 13 Nov 2008
- Poruke: 88
|
Izvesnost senki
u budnost
svoju
zakoračiću
u
sebe
iznova
,
izvesnost
kuca
u slepo oko
i sigurna
je
kao
smrt
,
san sam moj
okamenjen
u
potiljku
,
sedeću kraj uzglavlja
čekaću
da sveće umorne
klonu
predajom
,
zakonačiću
kraj postelje i ...
čekaću
dok plavokosi dečak u mene ne bude zaspao ...
,
znam
,
vreme će se moje meriti
dužinom senki
u odlasku
,
u dolasku
,
i
mnoga će svitanja
beleškom
deteta
u zenice ostati
zauvek
zaključana
,
tragove
ispod
očiju
ostaviće
ćutanje
tragova
ostavljenih
na duši
,
cvetanjem makovi zapisuju Sunce
,
mrenjem će se rađati opet
i
mlad će Mesec
ući u moj san -
Izvesno je,
-
slobodan
Biću
,
Idem
,
Bane Damnjanović
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 28 Jul 2011 10:00
|
offline
- Pridružio: 13 Nov 2008
- Poruke: 88
|
U snovima
Daleko
negde
nehajom
odsutna
ti si
noćas
u
svome snu
odbegla
a ipak
tako blizu
nedohvatno
skrivena
iza uglova snoviđenja
kao nejasna skica za portret mog prvog sna o tebi
ležiš na očnom dnu mojih tek zaspalih kao nebo plavih očiju
,
ti ...
izranjaš
osmehom
ti
nevešto našminkana
sa detinjim sjajem
u očima
ti
i tvojih šesnaest godina
u grudima
devojčurka
,
mi
jednom kad vreme mine
možda
zaboravićemo ljubav
,
ne i ove trenutke
sada
ja
nikad
,
ležimo
nadom
grlimo oblake
modri od neba i ranih ljubičica
nedrimo ljubav među raspuklim maslačcima
i nestvarnom nežnošću budućeg zaborava pozdravljamo sunce nad nama
,
razgrćem ti kosu
milujem
svu
zapletenu u travi
,
Nišava juriša
svojoj Moravi
a ti
ostaćeš
zauvek zarobljena
u tvojim snovima i mojoj šašavoj glavi
Bane Damnjanović, 23 Jula 2011.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 04 Avg 2011 13:48
|
offline
- Pridružio: 13 Nov 2008
- Poruke: 88
|
u 06:10
U 06.10, tog ranog Avgustovskog jutra
otišao je voz na Istok
Ti nisi bila u njemu
Ti si otišla
drugamo ...
,
u 06.10
u tebi je vreme prestalo da kuca
,
Šta je stalo u vreme
između 06.10 tada
i sada
,
stala su dva polu leta
jedna jesen
jedna zima
i jedno proleće
bez tebe
,
i sva su doba bila
govorila
romorila
i otišla
bez tebe
i
ostavila su jedno mermerno obeležje na tvom uzglavlju
i mnogo mnogo tuge
i ostalo je u bašti tvoje cveće
zaliveno ...
ćuti
,,
godina je Mama
ti već zasigurno učiš svoj hod po zvezdama
Ti
bdiš
Ti neprestano
lebdiš
Ti
Tvoj osmeh
i
Tvoje srce
,
Ti živiš
TI sada kucaš u nama
Bane Damnjanović, 03 Avgust 2011, 06.10'
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Avg 2011 12:57
|
offline
- Pridružio: 13 Nov 2008
- Poruke: 88
|
Bela, Ti plačeš
ti plačeš
ti plaćaš
o ne tako visoko molim
ne
više
tako ...
nikad
,
u ovom svetu obmana i iskrivljenih putokaza
ne
možeš
zalutati
jer putevi su od blata
i jeftinim asfaltom pokriveni
i upregnute opsene odvešće te daleko od istine
,
ne
ti nikada više ne možeš zalutati tako beznadežno tražeći sebe tražeći je ubijenu
,
smrznuta i gola ležaće i čekaće pokrivač od snega da svi vide da je mrtva čista i anđeoski bela
ti vidiš sada
o jel' ikad bila drugačija
,
sama
čista
i
bela
,
istina
Bane Damnjanović, Avgust 2011
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 11 Avg 2011 09:55
|
offline
- Pridružio: 13 Nov 2008
- Poruke: 88
|
Boja sna
ima tako negde u meni neka
zaspala jutra tihuju
snom,
pa tako
neosmišljeno sanjiv,
jednom običnom smrtnom nepažnjom
otvorim oči, i
najednom
iz njih odleti,
meni na čuvanje dat,
tvoj
davno darivani san,
i kao nemarni pastir bez stada,
ostajem prazan i
uplašeno
sam
,
i tako ima, često
mnogih se jutra
budim bez
sna
,
plašljivo,
otvoram vrata svog lavirinta
i na njih
uleti
jarko
osvetljeni dan
i
u tom
bljjesku
vidim na licu
ostatke noći
nekakvih čudnih, pomalo setnih,
neobičnih davno
izgubljenih boja,
i ...
ni jedna od njih nije tvoja
,
upitam se
čije su
ako nisu tvoje,
i ko to još noću tako nečujno s tobom korača u snu,
dok jutro mi odlazeći, neosetno
na licu ostavlja, neke tuđe,
razlivene, nevesele
boje
i nisam više siguran
čije su
,
dal' tvoje
il'
moje,
i
šta ću?
šta
mogu sad?
,
sem da,
ponesem sa sobom u dan duboki, neizvesni
pitanja bezbroj da se roje
Bane Damnjanović, Avgust 2011
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 17 Avg 2011 19:41
|
offline
- Pridružio: 13 Nov 2008
- Poruke: 88
|
i snove ubijaju zar ne
sva
sam
svoja pitanja
stavio pod glavu
(... i ubio san)
,
izveo sam godine pred streljački vod
(i sva moja svitanja
i sva moja pitanja)
i svi snovi moji
ko otkosi žita padoše na pod
...
(uzalud sam snove sakrio pod grudi
nek sad mirno ćute
nek ih više niko nikada ne budi)
,
sve
ću
svoje
greške
odneti sa sobom
...
(ovde nama vaših ...
- sve su samo moje
- sve su izbor moj)
duša se je davno prepunila boli
i čaša je sama skliznula na pod
,
jutro mrvi tamu
zora osvanjava
,
senke su na svodu
- senke su oku
- senka sam i sam
putujem u dan
(i dok pada glava
-izvan svakog bola
- izvan zaborava)
hvatam se za zoru
dok duša uzleće u moj plavi san
Bane Damnjanović
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 23 Avg 2011 15:01
|
offline
- Pridružio: 13 Nov 2008
- Poruke: 88
|
Gospode
kad jednom
budem
pao
u to Tvoje nebo,
Gospode!
,
razgrni
oblake
i zvezde
i pusti me da odem u Tvoj beskraj
i nikad
nikad
ne daj da padnem u to crnilo od zemlje
,
panuće bi se moje okamenilo kamenjem iz mene
i nikada iz mene trava ne bi izrasla
no trnje
što mami i
zaustavlja
leptire
u letu
Bane Damnjanović
|
|
|
|
|
|
