offline
- Stevan Lazovic
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 24 Jul 2010
- Poruke: 4
- Gde živiš: Kraljevo,Pariz
|
Andjeo i krila
Ne verujem tvojim ocima,
ne verujem tvojim usnama
jer lazu,
kad kazu da nisam vise tvoj andjeo.
Sta da radim sam bez krila,
i oreolom nad glavom?
Kojim pravom
mi uskracuju pozrtvovanje nebeskog ratnika,
zivot prema tebi?
Ja vise ne verujem ni sebi,
ni svetu.
Verujem samo,
ptici u letu ,jer ima krila,
i moze da se vine u nebesa.
Meni samo preostaje da stojim
na obliznjem kestenu,
i da se trudim da dohvatim tracak oblaka.
O,kako mi samo nedostaje nebo
ogromno,talasasto i plavo...
Sta ces sada moja luda glavo,
kad nisi naucio da koristis noge
kada treba i kako treba?
Ne znas da hodas,
kao da si ponovo rodjen
i vodjen nekim drugim tokom,
i rekom.
E da bar znas da plivas,
a ti nesreco ni to ne znas.
I onda snivas,
pozelis da snivas da znas,
a ne znas...
Pocinjes da vices na sebe,
dopustas da ti srce zebe,
u nekoj olujnoj noci i mrklome mraku.
Onda places,
i patis,
i molis je
da ti krila vrati.
A ona nece.
Ne da...
Kaze da ih ne zasluzujes.
ti je optuzujes.
Ona- da ces zazaliti.
Ti-da ces sve mostove zapaliti...
Ocajan i izbezumljen
smisljas plan za osvetu,
ali pazi sta ces da biras?
Savest je uspela da vrati.
Zato prati
njen korak,
pokazi joj kako je zivot gorak,
kada ti uzmu ono sto volis...
I onda se
boris,boris i boris
silovito i do kraja ,
i kada gubis,
na kraju nemoj da molis.
Ukradi joj nesto sto joj mnogo znaci,
sto je sa njom stalno,
neka pati
neka na kraju uspe da shvati
da krila nisu mala stvar,
neprocenjiva su ,
da ih imas samo par,
da te nebo nemo gleda,
da te zove:"ajde gore"
a ti ne znas sta da kazes,
nemiran si kao more,
moraces da ga slazes.
I tad puknes,i tad kazes.
Ukrascu joj senku
pa neka je bude blam,
to je moj plan,
pa nek bude...
Iskrascu se u noc,
krenuti mesecevom stopom,
gledati je bludnim okom,
kako spava i dok sanja,
na jastuku mekom,belom.
O,senka je tu do mene
deluje kao da je 100 godina daleko,
dugo je to vreme.
Krenucu je makazama iseci
preko istog puta preci
skalupiti i odneti,
govoriti necu hteti,
ili smeti...
Jos samo malo gotovo je,
osveta ce biti slatka
tako glatka,
tvoja senka-moja krila,
sta ces sada moja mila?
Ko ces biti?
U tami ces se vecno skriti.
Ali cekaj,zato pazi
nisam stvoren ja za ovo,
pusti nek je zivot mazi,
nek je pazi,
kako treba,kako valja
jos je mlada.
Imaj srca o andjele pali.
Reci mi,sta to tebi fali?
Naucices pa polako,
postepeno i lagano
i da hodas,
i da plivas,
pa ce da ti bude lepo,
nikad vise tako slepo,
kao nekad...
Poljubi je u to celo,
tako vedro,
tako belo.
Poljubei joj usne smelo,
izmami joj osmeh blagi
pa ce da ti krila vrati.
I ona ti mnogo znaci kao krila,
koza meka kao svila,
kosa plava kao Dunav.
Zasluzije ona tebe
kao ribe mnoge reke,
nece vise biti dreke,
samo smeha...
Pa se vrati istim putem.
Sutra ce ti biti bolje,
samo imaj malo volje,
pa razmisli
zasto ovo namerno ti ona radi?
Pa glupane mucni glavom,
odleteces negde drugde,
samu ces je ostaviti
suze ona nece kriti,
nece moci preziveti.
Zato andjele imaj srca,
nikad vise tako pali,
nikad vise nikad mali,
uspeo si da ih vratis,
tvoja krila...
Suze
Pale dve-tri kaplje male,
tugu nose,nisu znale.
Klizile su niz obraze,
trkale se na sve staze.
Pitale se kaplje male.
ko su one?Nisu znale.
Iz oka su one isle,
niz lice su sada sisle,
od usana sve do brade
svasta male kaplje rade.
Pale su na grudi neke,
delovale tako meke,
tako meke srce uze,
shvatile su da su suze.
Pitale se kaplje male,
sto su suze nisu znale...
Sah
Uvek sam zeleo da igram sah,
da budem hrabar kao piun,
iako znam da cu na kraju ispustiti dah,
da "nosim koplje", da ne budem spiun.
A,mozda ja i igram sah svojim zivotom,
u ovom bludu septembarske noci,
i zadovoljavam se malenom svotom,
dok cekam tebe ,da li ces doci?
Dosla si...dosla,hladna kao noc.
Bio sam spreman,spreman kao top.
O,Boze ,molim te,podari mi moc,
da cujem njen glas,nezan kao ton.
Rekla si nesto,sto ja nisam shvatio,
bilo je jako ,mene je zabolelo
sta sad da radim da bih tebe vratio?
K'o kralj kraljicu,ja sam tebe voleo...
Sta sam to uradio,pa sam te izgubio?
Sad kao lovac lovim svu samocu.
Mozda se i kajem sto sam tebe ljubio,
sve godine ove ,pogotovo nocu.
Ogranicen k'o konj na jedno isto polje,
u gomili razocarenja,lutam sam...
procice to vreme,
ja trazim spas da mi bude bolje
i s' moga srca da sklonim to breme.
Ne zelim vise da igram sah,
necu u zivotu da se borim za pat,
necu vise da mi se oduzima dah.
Ee...ljubavi shvatio sam,dosao je mat...
.........
Sedim sa tugom,bolom,cigaretom,alkoholom
sam za stolom,moja casa i ja.
Zbunjen i pritajen, u sebu...
Razmisljam kako sam uopste dosao u situaciju
da se tako lepo,a ne rado napijem?
A jos mi je i pepeljara puna...
Tisten bolom osecam se kao osoba,
koga ujedaju na hiljade pasa lutalica,
koga oslepljuje svetlost fenjera,
na ulicama...
Kao da mi samo mrak odgovara
da se sklonim...
da se ne vidim...
a ne znam zasto ?
Lutao sam...
Koracao lenjim koracima putevima kaldreme
trazeci tebe,
na mestu na kome nisam bio,
na mestu koje nisam poznavao,
i nemam snage da ga spoznam,
sve dok pognute glave
gledam svoje nozne prste.
a i necu,
sve dok ne resim pitanje,
koje me ocajnicki baca u patnju
zasto si me ostavila?
Znam da sam bio klovn...
klovn koji je pravio gluposti
da bih druge razveselio,
a sebe ravnodusno pravio budalom,
i potajno se sramio tog cina.
Klovn sa crvenim nosom,
i nacrtanom suzom ispod levog oka...
Bio sam i ribar...
Cije su udice bile prazne.
Bio sam i senka
mesecev verni pratilac,
i iskra u necijem plamenu,
i suza u necijim ocima,
bio sam...
bio u tvojim...
Zasto si me ostavila?
Sada je moja suza ozivela.
plovi niz moje lice
preko vrata,do mojih grudi.
Dok lagano ispijam casu,
ona plovi putem do moga srca
koje je kucalo strahovito i bezazleno,
a opet...delovalo je tako
smireno i hladno...
Zasto si me ostavila ?
Ti,ti si najbolje poznavala to moje srce
mene si najbolje poznavala.
Barem si ti tako mislila
mislila da me znas,
a...ne znas me
Znala si moju velicinu,ne i moj obim.
Znala si moju hrabrost ,ne i kolika je.
Moju ludost,ali ne i njenu granicu.
Znala si moju dusu,nazalost...
Zasto si me ostavila?
Secam se kako te drzim za ruku,
kako setamo korzom prijatnim aprilskim nocima,
kako jurimo leptire,
kako se kupamo goli,
leteli smo,
onako kako smo samo mi znali
bez krila,
bez plasta,
samo sa mrvicom maste
koja je ispunjavala nasa osecanja.
Ja...kradljivac tvoga srca srca...
Ti...kao Poaro i Holms,trazeci krivca.
a pronasla ga u buntovniku
nekog drugog vremena.
Mogli smo sve ti i ja...
Zasto si me ostavila ?
Zasto si pokidala nitne nasih snove,
i otisla tamo gde ja necu otici,
i odnela sve sto ja ne mogu poneti,
jer moj ormar ne poseduje
tako veliki kofer za pregrst stvari
i ne mogu te stici,
nemam brzinu da jurim kroz tudje posede.
Zasto si me ostavila?
Da tebe nisam upoznao,ne bih postojao.
Bio bih samo kamena stena,
koja ne misli,
ne cuje,
ne oseca,
koga ne boli nu uvreda,
ni pohvala.
Tih,necujan,nimalo zanimljiv...
Bio bih ljuljaska koja se klati na vetru,
na koju niko nece da sedne.
U tebi sam otkrio
potpunu drugu licnost
bila si moja ....
moja sinagoga...
Zasto si me ostavila?
Zbog tebe sam bio spreman da uradim sve
da preplivam okeane,
da trcim po kisi,
zbog tebe sam bio u stanju
da se druzim sa mesecom celu noc,
da golom rukom berem trnovite ruze,
da stojim naglavacke,
i da se smejem i da placem,
i da ne spavam i da ne jedem,
jer ti si mi bila i san i java
i sreca i tuga,
voljena,
moja prva i druga,
bila si mi sve ....
Zasto si me ostavila ?
Sad te trazim u mutnome picu
i mislim....
da mi je samo da te nadjem
da te pomilujem po licu
da se jos jednom napijem vode
iz tvojih neznih ruku
da ti dotknem usne
neka me dotuku!
Ma sta god da sam uradio
da ti kazem da se kajem
da ti kazem da te volim...
Zasto si me ostavila?
Sedim sa tugom,bolom,cigaretom,alkoholom....
sam za stolom....
I jos uvek mi je pepeljara puna...
|
