|
bezim u samocu,
jer izlaza nemamna zivot pun bola
odavno sam spremna
I suzama hranim tuzni zivot svoj,
jer nema nikog da otera vecni nespokoj!
Bezim u samocu
sreca mi se ruga
jer umesto tebe sad me prati tuga..
Lomi me tisina, jerdugo sam sama....
Nocima bez sna vise,
vise ne znam broj
al znam da me kida bolni nespokoj
uspomene davne, suzama polako brisem...
Jeza i hladnoca,
mocni su demoni
i ova me tuga u tesku smrt goni...
Cekam te da spasis bolni zivot moj
da sahranis rec, smrt i nespokoj!.....
|
