|
ZAGRLJAJ
Prošlost je sacuvala tajnu u snu.
Ispisala je stihove o zvezdama,
Odsvirala muziku besane noći.
Ostavila trag na detetu novog jutra.
Jutro je uplovilo u reku uspomena.
Obasipalo je talase tajnom sa dlana.
Tiho je predavalo iskru sna novom danu.
A snažni vetrovi blago su ga milovali.
Dan je zaplesao na otvorenom moru.
Delfini su ga osmehom pozdravljali.
Zajedno, stvarali su život novog sna.
Na tren, gospodari mora gube sećanje.
Pred začeće veceri, dan je bio zbunjen.
Nije znao da je uspomena u moru ostala.
Mislio je da ga čeka sasvim nova noć.
A jedino je nebo čuvalo reči i note sna.
Veče je od neba uzimalo dah prošlosti.
Rečne suze su neprimetno ulazile u more.
Noć je sledila, ta skrivena ljubav večernja.
Iznova je radjala isti zaboravljeni san.
Reka uspomena gubila je tajnoviti sjaj.
Sve je prostija melodija postajala.
Dan je sve dalje u more bacao priču.
A jedino je nebo čuvalo sve note sna.
Nakon osam godina, nebo je progovorilo.
Spustilo je najlepše zvezde na zemlju.
Otpevalo je i odsviralo tajnu pesmu prošlosti.
Zagrlio sam opet zaboravljenu uspomenu.
|
