|
ŽENSKA KLETVA
U planini seoske zajednice, posebno mesto u odnosima među ženama-imale su ženske kletve.
To je bio mačin iskazivanja netrpeljivosti prema drugoj osobi ženskog ili muškog pola-surov način vređanja ličnosti čoveka.
Još kao dete-a potom i odrstao mladić, imao sam prilike da čujem svakojake ženske kletve prema ženama u svađi za neku među, prekošen otkos u livadi, načinjenu štetu od stoke u polju.
Čak i u svojoj familiji je bilo posebnih žena koje su gadno klele, tako ružno; da se čoveku obrne pamet kad ih čuje i pripadne mu muka.
To bi izgledalo recimo ovako:“ dabogda te odneli u šarene čerge, dabogda se doma nevrnul, dabogda ti nesvanulo, dabogda te mrtvog doterali, dabogda ti pocrkle krave i ovce u zamet, dabogda neimao ništa od roda i poroda, dabogda vandžirala i vandžir(besnilo-ludilo) te uvatilo, dabogda te vuci rastrgnuli-pa ti se creva majala po šumu, dabogda se nikada neudala i muža nikad nevidela, dabogda te crna čuma uvatila.....“.
Kada su žestoke svađe bile sa kletvama, onda se prelazilo na međusobnu tuču žena-gde su se vukle za kosu, grizle noktima, a nekada se udaralo i drvenim vilama prilikom sakupljanja sena-kada se svađalo oko prekošenih livada ili potkradenog sena u otkosima.
LJubomora oko muževa u selo i zavist su često bili uzroci kletvi među ženama na selo-koje su toliko bile vulgarne, da me ni tada kao detetu, ni danas veoma teško pominjem:“ dabogda:- da izedeš mi onoj, da ti ga utera onaj u p...., k.... ’li tražiš da ti ga utera- pa da ti oči budu ko vildžani, ti si ko pritka, dupe ti ko papuška, nema ni za kvo da te kuče ujede, a zagledala se u muža,...“
Nekada i mi deca smo bili izloženi raznim kletvama-naročito kada su nam ovce zalutale u neko polje zasejano mladim žitom ili kada su nam goveda ušla u tuđu livadu-dok smo se često zamajali u igri sa krpenjačom na nekoj livadi.
Nekada su u kletvama učestvovale i naše majke, koje su često tada želele da nas odbrane, jer su tada verovale da se mogu te kletve ostvariti na njihovu decu.
Takva verovanja o kletvama i njihovo dejstvo na druge ljude je dugo trajalo u planini.
Bilo je i kletvi ovčarica nad ovcama koje su bile neposlušne i odlazile u neku štetu- dok su se često šalile sa momcima na nekom proplanku:“dabogda te zmija ujela, pa crkla, dabogda se izvrnula pa doma neotišla, dabogda te kurjak pojel, dabogda te vandžir(ludilo) uvatil i nikad se u zamet nevrnula...“.
Te ženske kletve su bile primitivan način rasprava među ženama oko nekog problema u odnosima među njima ili oko nekog problema u seoskoj zajednici ili neki sukob u polju.
Zanimljivo je bilo da su njihovi muževi bili hladni na te njihove kletve i nisu uopšte uzimali to za zlo, pa bi samo često onako sami za sebe rekli:“ toj su ti ženska posla“.
Niko se nije upuštao u to, jer težina težačkog života, oskudica i beda života, često i bez hleba; potom glad i odvojenost muževa u pečalbu-često su bili razlozi nezadovoljstava - njihovih žena, koje su preko kletvi iskazivale izlive nezadovoljstva, besa, gneva, pa i bunta; želje za boljim životom, koga nema.
Negde se moralo „izduvati“ ta negativna energija, kako bi se stvorio odbrambeni mehanizam da se preživi i opstane u surovom životu u planini.
Ženske kletve u planini su ostale i ostaće kao neki trag života, jednog vremena koga više nema.
2007. godine Vlasotince
Miroslav Mladenović Mirac
Iz Rukopisa: MOJE PRIČE, 2008. godine Vlasotince, Autor: Miroslav B. Mladenović Mirac
25 mart 2010. godine Vlasotince Srbija
Miroslav B. Mladenović Mirac lokalni etnolog, istoričar i pisac pesama i priča na dijalektu Juga Srbije
|
