Poslao: 12 Okt 2010 19:08
|
offline
- mpman
- Mod u pemziji
- Pridružio: 12 Okt 2010
- Poruke: 10910
|
Zvezda
Kad padne mrak,
a po noci zvezde male,
kao svetiljke iznad tvoje glave,
jedna do druge polako se pale.
I tako noc tece i tece,
a ona ti kaze dobro vece.
Kad utones u dubok san,
polako se gase jedna do druge,
i kazu bez imalo tuge,
videcemo je i noci druge,
kad cu ti u san mozda doci,
kad sat otkuca pola noci.
sta mislite?
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 12 Okt 2010 19:57
|
offline
- mpman
- Mod u pemziji
- Pridružio: 12 Okt 2010
- Poruke: 10910
|
Zima
Noc je,ulicne svetiljke polako se gase,
a pada sneg i krasi terase.
Drvored jelki ukrasava drum,
a panak pokrivac pravi tih sum.
Mraz koji ledi svaku baru,
na prozore geci ostavlja svoju saru.
I tako zima sve vise odmice,
a sneg se polako pomice.
a o ovoj???
|
|
|
|
Poslao: 12 Okt 2010 20:05
|
offline
- saten
- Legendarni građanin
- Pridružio: 05 Jan 2008
- Poruke: 3361
- Gde živiš: Montmartre Quarter :)
|
Obe pesme nisu loše, za neki početak. Možda ne bi bilo loše da probaš da pišeš i pesme bez rime, probaj da ubaciš što više prideva i imenica, što manje zavisnih rečenica. Opet svako od nas pesmu doživljava na svoj način, tako da nemoj ništa od ovih sugestija da shvatiš lično. Probaj da menjaš načine pisanja i videćeš šta ti najbolje leži i šta ti se najviše sviđa.
|
|
|
|
|
Poslao: 26 Jun 2011 01:37
|
offline
- mpman
- Mod u pemziji
- Pridružio: 12 Okt 2010
- Poruke: 10910
|
posle pauze od 2 godine evo jos jedne nove pesme
Burno more
Hodam polako, obalom mora,
talasi su visoki, idu do neba,
u daljini, vidi se, dolazi zora,
sada vidim da mi neko treba.
Hodam polako, tiho je more,
u daljini, cujem neki glas,
evo jos par sati do zore,
pa da probudi sve nas.
U glavi je more, mirno i tiho,
zamisljam tebe na obali toj,
sedis sama, i pises citko,
put ka srcu tvom.
Ali moje srce, ne ume da cita,
a glava, prestala je da radi,
ma ko sta ovde mene pita,
mi smo jos uvek, suvise mladi.
U mome srcu, zajedno smo stalno,
posmatramo ovo burno more,
ali i ja znam da sada je kasno,
jer snovi traju samo do zore.
jos uvek se pitam, da li je stvarno,
ili tada samo sanjam,
al srce u grudima sve jace tuce
i sve izgleda tako bajno.
Al' kada se probudim
i vidim da te pored mene nema,
uplasim se, pocnem da zudim,
za necim sto se samo sneva.
dakle sta mislite?
|
|
|
|
Poslao: 26 Jun 2011 08:03
|
offline
- saten
- Legendarni građanin
- Pridružio: 05 Jan 2008
- Poruke: 3361
- Gde živiš: Montmartre Quarter :)
|
Mnogo mi se dopala pesma, samo tako nastavi.
Citat:jos uvek se pitam, da li je stvarno,
ili ja jos uvek sanjam
Meni bode oči ovo još uvek što se ponavlja dva puta. Nekako mi je nepotrebno to ponavljanje.
Pitam se još uvek da li je san ili java. Ili tako nešto.
|
|
|
|
Poslao: 26 Jun 2011 08:27
|
offline
- mpman
- Mod u pemziji
- Pridružio: 12 Okt 2010
- Poruke: 10910
|
to sam hteo da stavim,ali mi se nesto nije uklapalo
ili tada samo sanjam,
trebalo bi da bude ok
Hvala
|
|
|
|
Poslao: 26 Jun 2011 08:59
|
offline
- saten
- Legendarni građanin
- Pridružio: 05 Jan 2008
- Poruke: 3361
- Gde živiš: Montmartre Quarter :)
|
Tako je već bolje, nema na čemu.
|
|
|
|
Poslao: 04 Mar 2012 22:36
|
offline
- mpman
- Mod u pemziji
- Pridružio: 12 Okt 2010
- Poruke: 10910
|
ДЕТЛИЋ И БУБИЦА
Некада давно, у шупљини једног дрвета живео је један детлић. Сваког јутра, детлић је бушио дрво тражећи бубице за јело. Једног јутра, док је детлић бушио рупе на дрвету, чуо се неки чудан глас који му се обратио: "Хеј ти, детлићу, да ли знаш да ћеш кад једеш бубе из дрвећа имати високу температуру и болеће те стомак?" Детлић му поверова и престаде да једе бубице из дрвета.
Касније га је стварно заболео стомак, али овог пута га је заболео стомак од глади а не од бубица. Сви детлићи су му се чудили што ништа не једе. Питао је бубицу зашто га боли стомак. Она је рекла да се то дешава због оних раније поједених бубица. Детлић упита зашто му онда крче црева, Бубица је рекла да је то од глади. Детлић је отишао да тражи нешто да једе. Док је тако летео, видео је свог најбољег и најпоштенијег друга. Упитао га је да ли се бубе из дрвећа једу. Друг му је потврдно одговорио и питао: "Зашто питаш?" Детлић му је узвратио да му је једна бубица рекла да се оне не једу.
"И ти си јој поверовао?" упита га друг. Детлић је љутито одлетео код бубице. Рекао је: "Преваранту један!" Смазао је бубицу и њене пријатеље. Био је сит и задовољан. Од тада нико више није могао да надмудри детлића.
Морам напоменути да сам ову причицу писао у петом разреду и да је објављена у школском листу. Ако ништа, моћићете да је читате деци пред спавање
|
|
|
|
Poslao: 04 Mar 2012 22:41
|
offline
- saten
- Legendarni građanin
- Pridružio: 05 Jan 2008
- Poruke: 3361
- Gde živiš: Montmartre Quarter :)
|
Baš simpatična priča, i za taj uzrast po meni jako kreativan način da se izrazi pouka. Ezop bi bio ponosan na tebe.
|
|
|
|