|
pa šta i ako ti delujem poznato?
možda smo nekada
stajali u pošti,
u istom redu,
čekajući da platimo račune
za telefon... struju!
neki provedu zajedno
i više od pola veka,
a ne mogu
očima da se vide
ni ušima da se čuju...
ljubomorom... pakošću...
gađenja punim pogledima
uporno se truju,
ne shvatajući da Bog
licemerje njihovo
sa podozrenjem gleda!
zato se privij uz mene...
jer samoća je bolna
čak i kad je neko pored tebe,
a ljubav prija uvek
i nebitno je
da li je vodiš
sa leđa... sa boka... ili spreda!
|
