Poslao: 17 Avg 2008 18:59
|
offline
- Pridružio: 08 Avg 2008
- Poruke: 86
|
Napelo se cekanje
kroz prozor nedovrsenih nada...
Ceka svoje vreme,
jer neko jos ne ceka.
Kroz sve zaludne,usputne cesme grada,
curi jedno te isto...
cekanje...
Kao dzelat jednog usnulog zivota,
jednog juce i jednog sada.
Minute odbrojava,
jedno cekanje.
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 17 Avg 2008 19:03
|
offline
- Pridružio: 08 Avg 2008
- Poruke: 86
|
Dan neznani u pogresno vreme.
Izmesani datumi
u tudjem domu,
zemlji nicijoj,od Boga neomedjenoj.
Suri vukovi oko vatre prolaze,
ne napadaju;
smesi se samoca dok dani dolaze
da ponovo stradaju.
I.Uskokovic
|
|
|
|
Poslao: 17 Avg 2008 19:06
|
offline
- Pridružio: 08 Avg 2008
- Poruke: 86
|
Sve je i nista nije
tinta se razliva po belini zivota
i sve namah crno postaje...
I sve je i nije nista,
mahom je sve to igra
ljudi,djavola i Boga
istina ljubavi i izdaje
sa zivotnog stratista.
I.Uskokovic
|
|
|
|
Poslao: 18 Avg 2008 01:57
|
offline
- prater
- Građanin
- Pridružio: 03 Avg 2008
- Poruke: 58
- Gde živiš: Breda, Holandija
|
Iz senke izadji,
pruži obraz beo
prvoj zraci svetla, nek' te
ošamari.
Iz sebe,
izadji.
I raskidaj veo
koji su ti istkali
od bezvrednih stvari.
I zora ćeš biti, hej!
Otvori oči,
promeškolji bedra
po belini svile,
u reč se pretoči.
Pogledaj me mazno,
povedi mi misli
gde još nisu bile.
Povedi mi prste
put svoga istoka.
Oblo tvog ramena,
moje pristajanje.
Obećana zemlja
u uglu tvog oka,
bol hladnog plamena.
Nežno nestajanje...
V. Pajović
Dopuna: 18 Avg 2008 1:57
Eto sam sebi dozvolio da prospem nekoliko 'kamenčića' i po ovom žalu stihova, lijepih riječi i slika koje ti daruješ...how do you spell: komplementarno?
Ti i ja jedno drugome
ukidamo pravo na nepostojanje.
Ti i ja izazivamo bogove uspomenama
još iz vremena kad su bogovi bili bezimeni.
Ti i ja brojali smo vekove
prije nego što su izmislili brojanje, ti i ja,
dve strane istog ogledala, živimo.
Ja gorim u tebi
ti lediš u meni.
Zajedno, mladji smo od nagoveštaja
ti i ja.
Šutnjom smo prevarili starenje.
Naš je svet od srži, od krvi,
od prvog treptaja.
Od prve moje reči reke su potekle
od prvog tvog uzdaha
nastalo kamenje.
Ti i ja. Nadali smo se
kad su nadu ubijali,
životu smo dali živote.
Snovima smo pokazali kako se sanja.
Naše su stope put tražile
i kad su svi satovi stali.
Moj korak u sjećanju mirne vode,
tvoj korak na stazi zaboravljanja.
V. Pajović
|
|
|
|
Poslao: 18 Avg 2008 16:24
|
offline
- Pridružio: 08 Avg 2008
- Poruke: 86
|
Hvala puno! Shvatila sam da pesme treba pustiti da zive i da dopiru do drugih dusa! Jedino je to bitno. Poezija spasava od besmisla i nasilja kojem smo svi sve vise izlozeni. Poslednji kutak za skrivanje nekima od nas...
|
|
|
|
Poslao: 18 Avg 2008 16:26
|
offline
- Pridružio: 08 Avg 2008
- Poruke: 86
|
A od vasih pesama ja ozbiljno mislim da napravim privatnu zbirku. Retko mi se sta tako svidelo, a citala sam mnogo.
|
|
|
|
Poslao: 18 Avg 2008 16:36
|
offline
- Pridružio: 08 Avg 2008
- Poruke: 86
|
Hladna je noc.
Ja ljubim i cutim...
A dugo vec na usnama hladnim,
k'o ledom zamrznutim,
druge usne pocivale nisu,
niti se san tudjem snu vec dao.
Hladna je noc.
Ja ljubim i cutim
da te volim nisi verovao.
I.Uskokovic
|
|
|
|
Poslao: 18 Avg 2008 16:40
|
offline
- Pridružio: 08 Avg 2008
- Poruke: 86
|
SRECA
Kao sekund,
kao varka,
dah vetra ili pad lista,
romor kise
u smiraj dana,
suncev blesak,
potez kista,
kao osmeh kratka...
negde u dnu moga lica
sreca proleti,
nestalna i brza,
kroz nebo moje tuge
kao sunceva ptica.
I.Uskokovic
|
|
|
|
Poslao: 18 Avg 2008 16:47
|
offline
- Pridružio: 08 Avg 2008
- Poruke: 86
|
Kad mi andjeli sumnje opet dodju
kad mi odes,
od bisera crnu krunu da mi stave
i pepeo prah da raznesu,
cetiri zida kad se namah postave kao kula
da me u nju unesu...
mozda ovaj put poslednji mi bude
kad me u domu nasem ostavis,
nece te biti da kao i nekad
poslednji svecu za srecu upalis.
I.Uskokovic
|
|
|
|
Poslao: 18 Avg 2008 16:53
|
offline
- Pridružio: 08 Avg 2008
- Poruke: 86
|
Znam...
Mozda nikad necu postojati kao ime,
neponovljiva.
Mozda me nikad neces razlikovati
po mirisu mome ili recima...
Mozda ti nikad necu biti
sto se coveku samo jednom desi...
Niti ces ikada moje oci
u tudjima traziti,
u drugoj dusi odsjaj moje duse pronalaziti.
I.Uskokovic
|
|
|
|