|
U danima u kojima su Hirošima i svet obeležili šezdesetu godišnjicu prvog napada atomskim oružjem u istoriji čovečanstva, možda nije na odmet podsetiti da u svetu, koliko je trenutno poznato, ima 27 hiljada atomskih bombi.
Pet zemalja je i formalno potvrdilo da poseduje nuklearno naoružanje. Još najmanje četiri države su, i pored sporazuma o zabrani širenja atomskog oružja, uspele da proizvedu izvesnu količinu atomskih bombi.
Ali, da li je svet bez ikakvog nuklearnog naoružanja uopšte zamisliv?
Da, ali ne u bližoj budućnosti, smatra doktro Gari Sejmor, stručnjak za neširenje atomskog oružja iz londonskog Međunarodnog instituta za strateška istraživanja i svojevremno savetnik predsednika Klintona za tu oblast:
"To bi prevashodno zahtevalo temeljne izmene u strukturi međunarodnih odnosa i konkretno nalaženje rešenja u svim zonama sukoba kako bi se uklonili temeljni razlozi koji su, u pojedinim zemljama, motiv za sticanje atomskog oružja. U tom slučaju bi moglo da usledi i postepeno gubljenje razloga za posedovanje atomskog oružja, čak i kod Sjedinjenih Država. Ali, takav razvoj događaja u doglednoj budućnosti je teško zamisliv."
Nalaženje rešenja za brojna krizna žarišta nije uslov za nuklearno razoružanje, smatra sa druge strane potpredsednik britanskog Pokreta za nuklearno razoružanje Brus Kent:
"Put napred je započinjanje rasprave o sporazumu koji je 1997. godine podnela Kostarika i čiji se nacrt već nalazi pred Ujedinjenim nacijama. Sporazum pokriva sve oblasti: inspekciju, verifikaciju, krivično gonjenje naučnika koji protivzakonito rade na širenju tehnologije, jačanje međunarodnog krivičnog suda. Prvi korak je da sve nuklearn sile, pa i Izrael, sednu za pregovarački sto. Od toga međutim neće biti ništa ako svi ne razmislimo o tome šta na ovom svetu znači bezbednost. I sve dok bezbednost bude podrazumevala pretnju drugima, nećemo uspeti da se otarasimo atomskog oružja."
Doktor Gari Sejmor ukazuje da je tokom šezdeset godina, koliko je proteklo od prve upotrebe atomske bombe, u moru zemalja koje su to mogle, umele ili znale da urade, svega devet država zaista i pribavilo nuklearno naoružanje:
"Većina država je odlučila da im, zbog bezbednosti ili položaja u svetu, nije potrebno atomsko oružje. Sa druge strane, malo je verovatno da će u doglednoj budućnosti devet zemalja koje su iz različitih razloga zaključile kako im je atomska bomba potrebna, promeniti stav. Zato se i treba usredsrediti na onemogućavanje daljeg širenja nuklearne tehnologije i oružja, a Iran bi u tom kontekstu mogao da predstavlja bitan ispit."
Svet bez atomskog oružja do 2020. godine je realan i ostvarljiv cilj, uveren je sa druge strane Brus Kent:
"Suočavamo se sa potpuno novim opasnostima kao što su klimatske promene na planeti i rast stanovništva. Novim pretnjama moramo da se suprotstavimo radikalno novim idejama. I zato mislim da je moguće osloboditi svet atomskog oružja. Jer, tekuća plima atomskog naoružavanja samo doprinosi manjku bezbednosti za sve. Setimo se izveštaja Palmeove komisije iz 1982. godine - nuklearno oružje je stalna pretnja bezbednosti a ne njen instrument," rekao je potpredsednik britanske Organizacije na nuklearno zaroužanje Brus Kent u razgovoru za BBC.
Izvor: BBC Serbian
b92
|
